Питање на који начин институције обликују економски развој земаља и утичу на просперитет држава и друштава последњих је деценија у средишту пажње економских наука, што потврђује и Нобелова награда за економске науке 2024. године, која је додељена Д. Ацемоглу, С. Џонсону и Џ. Робинсону. Њихов рад показује да квалитет политичких и економских институција, владавина права и расподела политичке моћи нису само питања политичког система, већ да могу имати директне последице по дугорочни економски развој.
У овом предавању академик Петровић ће се бавити везом између концентрације политичке моћи, квалитета економских институција и дугорочног економског развоја са освртом на Србију. Посебна пажња биће посвећена питању до које мере назадовање Србије од изборне демократије ка изборној аутократији у протеклих десет година, а на који указују релевантни међународни индекси, има потенцијалне економске последице. Биће размотрено да ли слабљење владавине права и фер тржишне утакмице, заједно са растом корупције, ограничавају развој домаћег приватног сектора и доприносе његовом недовољном инвестирању, као и у којој мери слабе институције могу објаснити низак ниво техничког прогреса, који је од кључног значаја за дугорочни привредни раст и економски просперитет.
Србија ће у предавању бити разматрана и из компаративне перспективе, уз посебан осврт на земље Централне и Источне Европе, пре свега Мађарску. Додатно, биће представљени налази шире анализе европских земаља који указују на повезаност нивоа дохотка по становнику и техничког прогреса са степеном владавине права. На тај начин, предавање повезује искуство Србије са ширим међународним компаративним налазима о значају квалитета политичких и економских институција за дугорочни економски развој.
Академик Павле Петровић је професор емеритус Економског факултета у Београду, где је предавао економетрију и макроекономију, а обављао је и функцију председника Фискалног савета Републике Србије (2011-2024). Област интересовања академика Петровића су квантитативна истраживања у макроекономији и макроекономске политике: фискална и монетарна. Објављује у водећим светским часописима, међу којима су Journal of Comparative Economics, Journal of Macroeconomics, Cambridge Journal of Economics и рецензент је за већину од њих. Као гостујући истраживач је боравио на универзитетима Харвард, Принстон и Корнел. Био је уредник Кварталног монитора економских трендова и политика у Србији (2007–2011). Интензивно је сарађивао са гувернером Аврамовићем (1995–1996), а на његов позив током 2000. године водио је пројекат о економској стабилизацији и неопходним реформама у Србији, где фискална реформа заузима значајно место. Током 2001–2002. био је помоћник министра за финансије Владе Републике Србије, задужен за макроекономску и фискалну политику, а 2003. године био је председник Савета НБС.
На предавању можете учествовати и онлајн путем следећег линка:
https://zoom.us/j/94963275821?pwd=edbE1nX1UIthCBzYjdrP0afBivxHy2.1
Meeting ID: 949 6327 5821
Passcode: 869107