На Институту друштвених наука је 14. маја 2025. године, од 10 до 18 часова, одржан научни скуп поводом стогодишњице рођења академика Љубомира Тадића под називом „Љубомир Тадић и утемељење друштвених наука у Србији и на Балкану“ коме су присуствовали угледни научници, професори и делатници из различитих области друштвених наука.
Скуп је отворио Невен Цветићанин, председник Програмског одбора скупа који је поздравио присутне и са њима поделио неколико теза о значају дела академика Тадића, постављајући их као радне хипотезе скупа које ће скуп кроз дискусију у више панела проверити, како би на крају имали кредибилне закључке о делу Љубомира Тадића. Потом се присутнима обратио директор Института друштвених наука, Горан Башић, који је поздравио присутне и потом прочитао пригодни реферат о значају дела академика Тадића.
Прва сесија скупа под називом Љубомир Тадић као политиколог је почела обраћањем проф. Бојана Вранића са Факултета политичких наука, координатора сесије, који је истакао да по његовом мишљењу академик Тадић није разарао оно постојеће већ га је надограђивао, дајући потом реч проф. Драгану Симићу са истог факултета, који је у свом излагању истакао да је академик Тадић имао ренесансни приступ политикологији који јој је код нас дотада фалио, апострофирајући у свом изгагању главне особине овог ерудитског, енциклопедијског, приступа политичким наукама. Потом се присутнима обратио проф. Душан Павловић такође са ФПН-а, који је истакао да је Љубомир Тадић својим апострофирањем Хобса као кључног мислиоца за разумевање политике направио преокрет у парадигми у односу на дотадашњу марксистичку парадигму, остајући ипак и марксиста јер је ипак сматрао да је класни сукоб у основи сваког сукоба. Потом је реч узео проф. Зоран Стоиљковић који је говорио на тему односа легитимитета и револуције у делу академика Тадића, истичући да Тадић вероватно не би волео да га убројимо у политикологе јер је ипак видео политичке науке као недовршене.
Другу сесију скупа под називом Љубомир Тадић као филозоф је отворио проф. Јован Бабић са Филозофског Факултета који је био модератор сесије осврћући се на однос Љубомира Тадића и марксизма, дајући потом реч проф. Богољубу Шијаковићу са Православно-богословског факултета који је говорио о специфичном изразу „филозофија у времену“ академика Тадића, закључујући да се наша култура мора ослонити на значајне људе као што је био академик Тадић. Потом се присутнима обратио Невен Цветићанин који је са присутнима поделио свој поглед на личност и дело академика Тадића као отелотворења аристотеловског фронезиса, односно практичне разборитости, поткрепљујући то конкретним примерима из његовог живота и дела. На самом крају ове сесије присутнима се обратио проф. Стефан Мићић са Филозофског факултета који је истакао да често немамо у нашој средини добар однос према људима који су нам претходили, а да се дивимо свему страном, те је говорио о генерацијској рецепцији дела академика Тадића.
Трећу сесију скупа под називом Љубомир Тадић као социолог је отворио Невен Цветићанин, модератор сесије, дајући одмах реч проф. Младену Лазићу са Филозофског факултета, који је истакао да је социологија историје академика Тадића била социјалистичка и да је он веровао да историја путује према неком конкретном позитивном циљу у којем ће идеје слободе и правде коначно превладати, апострофирајући теоријске расцепе услед којих је стварала праксис група којој је припадао Љубомир Тадић. Потом је реч узео проф. Владимир Вулетић такође са Филозофског факултета постављајући два важна питања о делу и ставовима Љубомира Тадића – да ли је дошло до конверзије у његовој идеолошкој позицији – од социјалистичког интернационализма до националистичког либерализма и питање шта би Тадић данас рекао услед актуелне друштвене ситуације у Србији. Након излагања Вулетића се отворила плодна расправа између свих присутних о покренутим питањима у којој је закључено да академик Тадић није био идеолошки конвертит, већ човек који је своје ставове надограђивао с обзиром на реалне друштвене токове и оно што је у датом моменту била друштвена добробит, о којима би и данас имао конструктивне ставове и решења у правцу ширег друштвеног интереса.
Након паузе за ручак је почела четврта сесија скупа под називом Љубомир Тадић као теоретичар права у оквиру које је уводно излагање дао академик Тибор Варади, редовни члан САНУ, који је говорио о критичком приступу Љубомира Тадића који је он доследно примењивао, јер по њему чувена марксистичка фигура „критике свега постојећег“ треба да укључи и нас саме, а не само противника. Потом је реч узео академик Алпар Лошонц, редовни члан САНУ, који је говорио о односу Љубомира Тадића према концепцији природног права и посебно према тој концепцији у делу Ернста Блоха. Наредни говорник на овој сесији је био проф. Јовица Тркуља који је говорио о интервјуима и полемикама академика Тадића, стављајући их у историјски и друштвени контекст. Закључна говорница на овој сесији је била проф. Јасминка Хасанбеговић такође са Правног факултета, која је говорила о књигама са проблематиком теорије права академика Тадића, закључујући да му сви ми остајемо дужници с обзиром колико је унапредио и развио различите области друштвених наука.
Потом је почела пета и последња сесија скупа под називом Љубомир Тадић као личност у оквиру које се први обратио доајен друштвених наука и политике у Србији проф. Драгољуб Мићуновић, дугогодишњи Тадићев пријатељ који је кроз једну анегдоту његовог храброг самосталног иступања за време комунизма када су такви самостални иступи били опасни, описао да се заправо радило о једној херојској природи која није подносила кукавичлук. Потом је реч узео Јагош Ђуретић, директор издавачке куће „Албатрос Плус“, такође дугогодишњи пријатељ Љубомира Тадића, који је истакао да је он живео своју филозофију и да је био доследан, те да није био један од оних који једно причају а друго раде, већ је живео своја убеђења доследно и усправно. Потом се присутнима обратио Борис Тадић, син Љубомира Тадића и бивши председник Србије, који је говорио о тешким околностима у којима је одрастао и живео Љубомир Тадић истичући да је био храбар човек који је био спреман да ризикује свој живот за своја убеђења која су била претежно слободарска и социјалдемократска. На самом крају ове сесије и скупа присутнима се обратио Невен Цветићанин синтетишући све теоријске закључке о делу и личне импресије о лику академика Тадића, захваљујући се присутнима на присуству током читавог дана и затварајући скуп.
