Однос религије и капитализма у савременом друштву био је у средишту међународног научног скупа на којем је, кроз осам тематских сесија, представљено укупно 36 научних радова и истраживачких тема.
Скуп је окупио истраживаче око питања која произлазе из дубоких друштвених, економских и културних промена савременог доба, са посебним фокусом на капитализам као доминантни економски систем који прожима различите сфере људског живота и религију, која и у условима секуларизације задржава значајну улогу у обликовању вредносних оквира, моралних оријентација и колективних идентитета.
Учесници су разматрали сложен и динамичан однос религије и капитализма – од класичних теоријских приступа, укључујући Веберово разумевање протестантске етике као једног од темеља капиталистичког духа, до савремених истраживања о утицају тржишне логике на трансформацију религијских институција и верских пракси. Разговарано је и о начинима на које религијске институције усвајају елементе корпоративног организовања, тржишне комуникације и брендирања како би очувале присуство и утицај у јавном простору.
Значајан део излагања био је посвећен односу религије и политике, односно улози религијских институција у легитимизацији постојећих структура моћи или пружању отпора тим структурама. Посебно су разматране блиске везе религијских и политичких актера, као и могућност да се у настојању да ојачају свој положај у политичком простору доведу у питање поједине духовне и етичке вредности.
Тематске целине скупа обухватиле су теоријске и методолошке оквире за проучавање односа религије и капитализма, потрошачку културу и комодификацију религије, као и економске и моралне димензије социјалне правде. Анализирани су и односи религије, легитимације, отпора и структурног насиља у капитализму, специфичности религије и капитализма у постсоцијалистичким друштвима, индивидуална и колективна религиозност у условима касног капитализма и постсоцијализма, као и питања религије, етике и вредности у неолибералним друштвима.
Одржани скуп омогућио је размену савремених теоријских и емпиријских увида међу истраживачима различитих дисциплина и допринео развоју интердисциплинарног приступа проучавању односа религије, политике, економије и друштвених промена. Његов друштвени значај огледа се у настојању да се боље разумеју узроци савремене кризе вредности, растућих неједнакости и социјалних тензија, али и да се подстакне трагање за одрживим одговорима на ове глобалне изазове.
Поред учесника из домаћих научних институција, пре свега из Института друштвених наука, на скупу су учествовали и истраживачи из Русије, Северне Македоније, Бугарске, Хрватске и са Малте.