У књизи Веселина Митровића, вишег научног сарадника ИДН-а, Homo experimentalis — географија социолошких есеја, анализирају се есеји, експерименти и класични социолошки радови употребом методологије социолошког дневника, критике историцизма и презентизма и друштвених и биоетичких огледа о односу истраживача и испитаника.
Књигу чине три целине, „Истраживач и околина“, „Истраживачева машта“ и „Истраживач и испитаник“; својом структуром они оправдавају поднаслов књиге и чине кроки једног социолошког истраживања.
У овој студији екпериментатор је често и предмет истраживања, а само истраживање представља интеракцију између околине, њених готово невидљивих предела, (социолошке) маште и испитаника.
