Структурно насиље не своди се на појединачне облике насиља и личну одговорност учесника, већ да почива на дубљим друштвеним процесима и неједнаким односима моћи који омогућавају његову невидљивост и репродукцију, нагласили су учесници међународне конференције „Друштво и структурно насиље“.
На научној конференцији повећеној расветљавању системских проблема који доприносе генерисању, јачању и нормализацији насиља у друштву, истакнуто је да се кроз анализу политичких, економских и културних структура може сагледати како институције, патријархални обрасци, политичка култура и економске неједнакости доприносе одржавању насиља у друштву.
Учесници су се сложили да критика структурног насиља није само теоријско питање већ и основа за заговарање друштвене правде и мировних политика. Посебан акценат стављен је на интердисциплинарни приступ у препознавању и сузбијању насиља, као и на стратегије које могу допринети његовом предупређивању.
Током конференције одржано је више тематских сесија на којима су разматрани различити аспекти структурног насиља: значај и значење грађанског отпора у Србији данас, облици насиља и однос институција у Србији према томе, насиље које погађа специфичне друштвене групе, Израелско-палестински сукоб и положај Палестине данас итд.
Закључено је да је неопходно даље истраживање и развијање политика које ће омогућити ефикаснију превенцију структурног насиља, као и едукација шире јавности о његовим механизмима и последицама.
Конференцију су организовали Филозофски факултет у Београду и Институт друштвених наука, са учесницима из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Белгије, Италије и САД-а.
