Тематски разговор о три књиге проф. др Јована Комшића открио је, према оцени учесника овог скупа, да ова дела, посматрана у међусобном дијалогу, откривају слојевите механизме политичких и друштвених кретања у Србији и подстичу читаоца на размишљање о коренима дуготрајних друштвених и институционалних криза.
Разговор о књигама проф. др Јована Комшића: Привиди идентитета – Демократија у магли „националног препорода“, Суноврат: Хроника велике манипулације (Србија, 1988–2025) и Рефлексије великог пропадања – Српске транзиционе ‘елите’ од рата до мира и назад (1987–2024) окупио је мноштво учесника који су истакли да ова три дела, посматрана заједно, представљају аналитички пресек политичких, друштвених и вредносних процеса у Србији током последње четири деценије.
Професор Комшић у својим студијама разоткрива механизме манипулације, културу неодговорности и трајне идеолошке обрасце који су утицали на распад Југославије, успоравали демократску транзицију и обликовали савремени политички идентитет Србије. Сва три текста, захваљујући теоријској утемељености и историјској документованости, отварају простор за критичко промишљање узрока, последица и могућих путева превазилажења дуготрајних институционалних и друштвених криза.
О овим делима говорили су проф. др Чедомир Чупић, проф. др Лино Вељак и Зоран Пановић, а разговор је отворио и модерирао др Горан Башић, директор Института друштвених наука.
Др Башић је истакао да циљ разговора није само одавање признања ауторовом дугогодишњем раду, већ и тражење одговора на три суштинска питања: да ли је Србија и даље заробљена у понављању образаца из деведесетих, да ли је могуће изградити идентитет који није заснован на непријатељству и шта је потребно учинити да се достојанство истине поврати у јавни простор. Заједничка нит која повезује сва три дела, према његовим речима, јесте Комшићева анализа „културе лажи“ и „културе неодговорности“ које су отежавале демократску трансформацију Србије.
Проф. др Чедомир Чупић нагласио је да Комшићеве књиге представљају сведочанство о тридесетогодишњем транзиционом процесу, који почиње распадом Југославије, наставља се кроз различите облике манипулације националним питањем, а завршава дубоким вредносним кризама. Према његовом мишљењу, две кључне осовине манипулације биле су доминација национализма и утицај недовољно зрелих политичких и интелектуалних елита. Вредносни систем, као темељ сваке друштвене промене, остао је најрањивија тачка читавог процеса.
Проф. др Лино Вељак издвојио је питање идентитета као централну тему Комшићевог опуса. Он је нагласио да аутор анализира колективне, хомогенизоване идентитете – етничке, верске и државне – кроз које се обликују политичке праксе и културни обрасци. Комшићев рад, сматра он, нуди простор за размишљање о могућим путевима превазилажења друштвеног застоја и вишедеценијског пропадања.
Зоран Пановић књигу Рефлексије великог пропадања види као поучну и катарзичну студију која анализира континуитет политичких и друштвених погрешних корака у периоду од 1987. до 2024. године. Посебно је истакао Комшићево тумачење „менталних замки стаљинизма“ и њихову улогу у обликовању националистичких идеологија које су од Осме седнице до данас оставиле дубок траг на политичку културу Србије.
На крају разговора аутор је истакао да се историја често креће у круговима и да можда управо овакви сусрети представљају тренутке у којима се неки од тих кругова затварају.
Разговор је показао да Комшићеве књиге, и појединачно и заједно, представљају значајан аналитички оквир за разумевање политичке културе, идентитетских политика и дуготрајних друштвених криза у Србији.