Институт друштвених наука и Институт економских наука у заједничком саопштењу наглашавају да су захтеви студената израз забринутости за будућност: „У том контексту дужност је институција да на њих одговори без страсти и оптерећења“.
„Студентске протесте подржава све већи број грађана који очекују да државне институције предузму, ни мање ни више, од онога што им је у надлежности и да поступају у складу са нечелима добре управе посвећене најбољим интересима грађана“, каже се у саопштењу.
„Борба против корупције, нулта толеранција на насиље, успостваљање владавине права су неполитички захтеви, примерени добро уређеним друштвима. Да би се постојеће стање преовладало потребно је да се неодложно испуне студентски захтеви, а потом отвори рационалан дијалог о будућности Србије у којој су правда и закони основа организације и деловања непристрасних и професионалних институција, владавина права окосница за успостављање друштвеног поверења, а економска сигурност и грађанске слободе вредности због којих млади желе да будућност граде у својој земљи“.
„Захтеви студената су легитиман израз забринутости за будућност и повод су и подстрек за унапређење демократских вредности. У том контексту дужност је институција да на њих одговори без страсти и оптерећења“ наводи се у закључку саопштења.
У паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. погинуло је 15 особа, а две су тешко повређене. Трагедија је покренула протесте студената широм Србије. Четири су захтева студената: прво, објављивање комплетне документације о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду; друго, студенти Факултета драмских уметности у Београду траже хапшење и процесуирање свих осумњичених за физички напад на студенте и професоре 22. новембра испред зграде факултета; треће, одбацивање оптужби против ухапшених и приведених студената и младих на протестима поводом пада надстрешнице; четврто, повећање издвајања из буџета за државне високошколске установе од 20 одсто.
