Марко Јовановић из Центра за политиколошка истраживања и јавно мњење одржао је предавање на тему Халифат у дискурсу Исламске државе.
Иако је тзв. Исламска држава практично претрпела пораз и изгубила скоро све територије које је некада контролисала, идеја о поновном успос тављању ис ламског халифата коју ова организација пропагира наставља да привлачи одређен број људи. Због тога је предмет овог рада истраживање политичког дискурса Исламске државе, то јест начина на који се појам халифат, који у том дискурсу игра важну улогу, употребљава у званичној реторици ове организације, као и начина на који се самопрокламовани халифат жели представити својој циљној групи – заједници свих муслимана. Да би се правилно приступило истраживању овог дискурса који у себи садржи бројне елементе политичког мита, прво ћемо укратко дати дефиницију политичких митова, указујући на њихову конструкцију, садржину, основне функције и циљеве, а затим се осврнути на институцију халифата, њен историјски развој пун успона и падова, као и на наслеђе које овај термин данас са собом носи, а које је резултат бројних процеса и догађаја који су почевши од ВИИ века уобличавали перцепцију овог појма и митски наратив о халифату. Имајући у виду потенцијале које овај наратив носи, Исламска држава и њени званичници су се у време својих највећих успеха у лето 2014. године одлучи да прогласе поновно успостављање халифата. Дискурс ове организације тврди да су овим чином они оживели једну од најстаријих исламских верских традиција прописану Алаховом речју и остављену у аманет од стране пророка Мухамеда и његових најближих сабораца. Основне поруке које овај дискурс садржи су оне о неопходности деловања, обећаној победи, утопијском карактеру халифата као и идентитетске поруке. Исламска држава у свом наративу поново успостављени халифат представља као обећану земљу у којој су без обзира на разлике сви једнаки, у којој влада апсолутна равноправност и правда, у којој су солидарност и дух братства распрострањени до те мере да ће сви који дођу одмах осетити да ту и припадају. То је место где ће сваки прави верник наћи свој дом. Главне социјалнопсихолошке и политичке функције ових порука јесу, свакако, хомогенизација, јачање идентитета и самопоштовања, мотивација колективних акција и политички књиге сажетака 13 функционална мобилизација на плану остваривања политичких циљева. Како би се појачао ефекат овакве реторике она садржи емотивно обојене изразе, већ оптерећене негативним значењем, као и повезивање садашње ситуације са историјским околностима из времена објаве ислама. Наравно, неизбежно је и позивање на Куран чиме се најсветији исламски текст, за који муслимани верују да је сама Алахова реч, ставља у функцију давања легитимитета оваквим наводима.
