Друштвени покрети као облик колективне акције постали су кључан политички фактор у 21. веку, а разумевање њихових стратегија, унутрашње динамике и односа са елитама неопходно је за тумачење савремених протеста и масовних мобилизација. Овим темама бавио се Бранислав Мушкатировић, истраживач приправник Центра за социолошка и антрополошка истраживања, у оквиру предавања организованог на тему „Гранд стратегије друштвених покрета“.
Полазећи од савремених протеста у Србији као дела ширег глобалног феномена спонтаног и планираног масовног организовања, Мушкатировић је указао на теоријске приступе који омогућавају боље разумевање делотворности и потенцијала друштвених покрета.
Током предавања представљена су три кључна аспекта анализе: гранд стратегије које покрети формулишу као одговор на изазове у заједници и држави; интерни процеси који се развијају након што је покрет организован, као и односи покрета са владајућим елитама; те организационе форме и употреба насиља у остваривању циљева. Посебно је разматрано разграничење друштвених покрета од сличних појава као што су побуне, штрајкови и државни удари.
Мушкатировић је издвојио три типа гранд стратегија политичких покрета: спонтани устанак, масовну агитацију и идеолошку мобилизацију. Ове стратегије могу се посматрати и као стадијуми дугорочног политичког деловања. Иако покрети често бирају једну доминантну стратегију, у пракси комбинују елементе све три како би ојачали свој утицај. Спонтани устанак одражава кризу и нагло изражено незадовољство; масовна агитација подразумева трајно незадовољство и формирање авангарде која усмерава деловање маса; док идеолошка мобилизација тежи изградњи трајног идентитета, политичког образовања чланства и стабилних организационих структура које стварају језгро поузданих и мобилисаних чланова.
У излагању је анализирано и како хијерархија утиче на функционалност покрета, на који начин покрети граде и користе моћ, као и како постижу своје циљеве – било кроз присилу или сарадњу са постојећим елитама.
На крају, предавање је илустровано конкретним историјским примерима примене различитих гранд стратегија, са освртом на Француску револуцију, Амерички рат за независност, Октобарску револуцију и Кинески грађански рат. Представљени социјал-кибернетички оквир има за циљ да пружи основу за боље разумевање, али и планирање друштвених покрета у савременим условима.
Улога оваквих теоријских приступа, закључено је, постаје све значајнија у контексту динамичних политичких и друштвених промена које карактеришу прве деценије 21. века.
Предавање Бранислава Мушкатировића организовано је у оквиру циклуса представљања новопридошлих колегиница и колега у Институту друштвених наука.
