Текст објављен на сајту Нове економије, 14. априла 2024.
Укупно 84 одсто присталица студентских протеста изражава подршку генералном штрајку са циљем испуњења студентских захтева, показује истраживање Института друштвених наука (ИДН).
Укупно 70,5 одсто испитаника не види ниједну постојећу политичку партију – нити партију власти, нити партију опозиције, као ону која може да спроведе њихове идеје о пожељном друштвеном и политичком развоју Србије, резултат је овог истраживања.
Институт друштвених наука спровео је истраживање о студентским и грађанским протестима у Србији од 14. до 24. марта. Циљна група су били пунолетни грађани Србије, а забележено је укупно 11.110 одговора на анкету.
„Узорак истраживања о студентским и грађанским протестима које је Институт друштвених наука спровео између 14. и 24. марта није репрезентативан стога што је истраживање спроведено онлајн“, објашњава за Нову економију Даница Лазовић из Института друштвених наука.
То значи да узорак није обухватио испитанике који не користе друштвене мреже на којима је био доступан упитник, због чега ИДН није представио у којој мери јавно мњење подржава протесте, објашњава Лазовић.
Резултати истраживања, како се наводи у истраживању, показују да задовољство животом, економијом, поштовањем грађанских права и слобода, радом власти и осећај безбедности јесу фактори који утичу на подршку студентским и грађанским протестима.
Испитаници који су исказали мањи степен задовољства у наведеним областима су они који уједно више подржавају протесте, а „заинтересованост за политику“ није се показала као пресудан фактор који утиче на подршку протестима.
Даница Лазовић објашњава да се „заинтересованост за политику“ односи на то у којој мери грађани прате политичке процесе и колико се, у најширем смислу, осећају заинтересовано за политичка дешавања.
„У том контексту, додатна питања која се тичу (не)задовољства економијом, поштовања грађанских права и слобода, рада институција и осећаја личне безбедности, постављена су како би се дубље сагледали конкретни изазови с којима се грађани сусрећу – они који им можда делују непосредније и опипљивије од саме апстрактне представе о политици“, каже она.
Испитаници који подржавају протесте, у највећој мери подршку исказују кроз физичко присуство на протестима, дељење информација на друштвеним мрежама и потписивање петиција/писма подршке.
Разлози за протесте су виђени на другачији начин међу присталицама и противницима протеста, како наводе из ИДН у представљању резултата.
Испитаници који подржавају протесте сматрају да су кључни разлози за покретање протеста – неповерење у институције, жеља за утврђивањем одговорности за изгубљене животе и незадовољство општим стањем у друштву.
Испитаници који не подржавају протесте сматрају да су кључни разлози за покретање протеста – деловање страних фактора са циљем дестабилизације Србије, политички мотивисан покушај смене власти и деловање домаћих актера са циљем дестабилизације Србије.
Као највеће проблеме у Србији испитаници који подржавају протесте виде корупцију, неповерење у институције и криминал. Са друге стране, испитаници који не подржавају протесте, као највеће проблеме у Србији виде протесте, стање у образовном систему и корупцију, наводи ИДН.
