(Delimični) neuspeh sposobnosti koji se sreće u slučaju zavisnosti najbolje se može razumeti ne pripisivanjem intrinsičnim svojstvima delatnika već načinu na koji delatnik stupa u interakciju s određenim uslovima okoline, osnovna je teza Federika Burdmana u predavanju „Eksternalistički pristup zavisnosti“.
Polazna tačka autora je obilje dokaza o značajnom uticaju društvenih i situacionih faktora i faktora životne sredine na stepen do kojeg ljudi sa zavisnošću mogu da kontrolišu svoju upotrebu droga. U predavanju biće razmotrene neki ključni empirijski nalazi: uticaj socioekonomskog lišavanja (deprivacije), situacioni stres i dostupnost (ili nedostatak) alternativa za nagrađivanje, kao i ključna terapeutska uloga društveno-ekoloških intervencija.
Osnovni cilj eksternalističkog pristupa je da pokaže da socio-ekološki faktori igraju tako istaknutu ulogu u određivanju kliničkih ishoda da bi se mogli prikladno oceniti kao konstitutivni za sam fenomen. Međutim, umesto da artikulacije gledišta u smislu problematične uzročne/konstitutivne razlike, autor predlaže da se pitanje preformuliše na sledeći način: da li postoji relevantno blizak mogući svet u kome, s obzirom na drugačiji skup spoljašnjih uslova, neko kome je ispravno dijagnostifikovana zavisnost više ne pati od smanjene kontrole?
Predlaže da pozitivan odgovor daje dovoljno snage ideji da je eksternalizam ispravan pristup zavisnosti.
Federiko Burdman je docent na Odseku za filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta Alberto Hurtado u Santjagu, Čile. Specijalizovan je za filozofiju duha, filozofiju delanja i filozofiju psihijatrije. Njegovo trenutno istraživanje se fokusira na zavisnost i druge oblike delovanja u neidealnim uslovima.
