Prof. Miriam Kiselo, s Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju, predstavila je svoju enaktivnu teoriju sopstva i ustvrdila da nedavne enaktivne teorije psihijatrijskih poremećaja moraju odgovoriti na problem nedostajućeg sopstva!
Kiselo je pošla od pretpostavke da je ono što mislimo o prirodi uma i sopstva fundamentalno za ono što mislimo o mentalnom zdravlju i o tome šta je mentalni poremećaj. U izlaganju ona je raspravljala o dva nedavna stanovišta o psihijatriji iz ugla enaktivizma, teorijama Šona Galagera i Saneke de Hana koji koriste otelovljenu i udelovljenu kogniciju kao svoju pojmovnu osnovu.
Kiselo tvrdi da oni dele zajednički problem sa tradicionalnim pogledima u psihijatriji, odnosno da se oslanjaju na nedovoljno teorijski osvetljen odnos između pojedinca i njihovog društvenog okruženja. Ona je ovo nazvala „problemom tela i društvenosti“. Da bi rešila ovaj problem u psihijatriji, uvela je enaktivnu teoriju sopstva. Enaktivno sopstvo podrazumeva snažno relaciono viđenje ljudskog “ja”. Ovo znači da konstitutivni mehanizmi sopstva prevazilaze mozak i delimično uključuju utelovljene interakcije sa drugima, i u slučaju promene i poremećaja sopstva. Nakon inspirativnog izlaganja o njenom novom radu i knjizi, usledila je zanimljiva debata o prirodi i budućnosti enaktivizma.
Ovo predavanje je dvanaesto u nizu seminara „Filozofija i psihijatrija“ u 2024. godini, u organizaciji Centra za filozofiju Instituta društvenih nauka.
