Na predavanju održanom 18. aprila, docent filozofije Džejkob Stegenga sa Univerziteta u Kembridžu, problematizovo je tvrdnju da su pouzdani zaključci iz iskustva pacijenata iz prvog lica o efikasnosti njihovih propisanih psihijatrijskih lekova.
On je zahtevao od publike da zamisli sledeću situaciju: lekar pacijentu prepisuje lek, a u narednim nedeljama ili mesecima simptomi se menjaju; recimo da se poboljšavaju. Pacijent bi mogao pomisliti, „lek je delovao“, a i sam lekar bi to mogao zaključiti.
Da li su takvi zaključci pouzdani? Pokret medicine zasnovane na evidenciji kaže ne: anegdote iz prvog lica i klinička ekspertiza nepouzdani su oblici evidencije kada se procenjuje opšta efikasnost lekova. Ipak, neki lekari i filozofi podržavaju takve pozive na iskustvo iz prvog lica, a ljudi vrlo često donose zaključak da je određeni lek „radio za mene“.
U prezentaciji autor je razvio formalni model i simuliramo kauzalnu inferenciju na osnovu kliničkog iskustva i zaključio da u vrlo određenim kliničkim scenarijima takve inferencije mogu biti pouzdane, dok u mnogim drugim rutinskim kliničkim scenarijima takvi zaključci nisu pouzdani
Predavanje Džejkoba Stegenge je dvadeseto u nizu seminara „Filozofija i psihijatrija” u organizaciji Centra za filozofiju Instituta društvenih nauka.
