У оквиру циклуса предавања “Нови погледи, перспективе и истраживања теорије рода” Студијско истраживачке групе за родну равноправност и јавне политике ИДН, др Дијана Вукомановић, научна сарадница Института друштвених наука у Београду, одржала је 23. јуна 2021. године онлајн предавање о процесу феминизација политике у Србији презентујући анализу родне осетљивости парламента Србије.
Др Вукомановић је анализу родне осетљивости Скупштине Србије усмерила на тестирање хипотезе да ли је увођење и повећање изборних квота за мање заступљен пол – жене, допринело повећаном степену репрезентације жена у законодавном телу, тако и повећаном и разноврснијем степену ангажовања посланица у раду парламентарних одбора, у којима се најадекватније рефлектује њихов политички, образовни и професионални капацитет за вршење посланичке – политичке функције. Детаљном анализом родне структуре чланства свих 20 парламентарних одбора у четири сазива Скупштине Србије, од IX до актуелног XII, у периоду од 2012-2014-2016-2020. године тестирана је и хипотеза да ли је увођењем изборних квота од 40% непосредно пред парламентарне изборе у јуну 2020. године постигнута родно балансирана партиципација коју Европски институт за родну равноправност (EIGE) дефинише као “репрезентацију или жена или мушкараца у неком органу за доношење одлука у јавном и политичком животу која не пада испод 40% као прага паритета”. Податак да је у актуелном XII сазиву Скупштине Србије, након одржаних избора у јуну 2020. посланичке мандате освојило 99 жена – посланица (39,6% од укупног броја од 250 посланика) говори да је увођење и постепено повећање изборних квота довело до убрзане феминизације Скупштине Србије и дало очекиване резултате у оснаживању жена посланица да се ангажују у већем и разноврснијем спектру активности унутар Скупштине Србије.
За потребе анализе структуре чланства парламентарних одбора др Вукомановић је користила тзв. БЕИС (BEIS) класификацију парламентарних одбора коју примењује Европски институт за родну равноправност, за потребе Базе података о женама и мушкарцима у процесу доношења одлука, у којој се одбори разврставају у четири кластера: базичне, економске, инфраструктурне и социјално-културолошке. Детаљна анализа структуре чланства 20 парламентарних одбора сваког појединачног сазива Скупштине Србије, и збирни подаци сва четири сазива – од IX до XII, у периоду 2012-2020. године су показале следеће тенденције: жене – посланице су својим чланством и ангажманом оствариле доминацију у социјално-културолошком кластеру одбора (култура, социјална питања, запошљавање, здравље, породица). Још је индикативнији налаз анализе др Вукомановић да су посланице успешно оствариле и продор у чланство три веома значајна одбора који се сврставају у базичне ресоре: спољне и евроинтеграцијске послове, и у ресор правде, где је репрезентативност посланица изнад или у складу са нивоом репрезентације проистекле из изборних квота. Такође су посланице успеле да остваре све већи степен ангажовања и у економском ресору – нарочито у области трговине, док су унутар инфраструктурног ресора посланице равноправно са мушким колегама ангажоване у области екологије – животне средине. Ипак, два одбора још увек остају недоступни за адекватни ангажман посланица – то су одбор за унутрашње послове и одбрану, као и одбор за контролу служби безбедности. Чак и када поједине посланице врше функцију председница ових одбора, степен чланства посланица остаје недовољан, или је крајње редукован на “нулту партиципацију”, будући да се ови ресори још увек традиционално посматрају као домен маскулизираног – мушког ангажмана у политици. Коначан закључак анализе др Вукомановић је да је увођење и постепено повећање изборних квота за мање заступљени пол – жене довело до повећаног степена уласка све већег броја жена – посланица у Скупштину Србије, њихове веће видљивости у јавном мњењу Србије, и већег степена њиховог оснаживања да примене своје образовне и професионалне капацитете у парламентарном раду и вршењу посланичке и политичке функције.
