U moralnu zajednicu ulaze neurotipični ljudi, osobe sa visokofunkcionalnim autizmom i osobe s blagom mentalnom retardacijom, zaključila je Marina Budić svom predavanju „Moralna odgovornost osoba sa mentalnim poremećajima: etičko razmatranje”.
U predavanju održanom 27. septembra u Velikoj sali IDN-a, Marina Budić pokušala je da odgovori na etičke i filozofske izazove dilema vezanih za pripisivanje moralne odgovornosti osobama sa mentalnim poremećajima. Da li i koje osobe čine moralnu zajednicu i mogu se smatrati moralno odogovornim za svoje psotupke, uprkos mentalnim poremećajima? Da li je psihopata (antisocijalni poremećaj ličnosti) deo moralne zajednice? Ovo su samo neka od teških filozofskih pitanja na koje je iztraživačica ponudlila iscrpne i argumentovane odgovore potkrepljene empirijskim istraživanjima.
Moralnu zajednicu čine moralni delatnici, dakle osobe koje su moralno odgovorne. Za moralnu odgovornost potrebne su racionalna i motivaciona komponenta. Ono što bi nedostajalo osobama van moralne zajednice jesu sposobnost za učešće u moralnoj konverzaciji i kontrolisanje ponašanja.
Kako se pokazalo u izlaganju doktorandkinje Budić, krivično ponašanje ne povezuje se sa osobama sa autizmom i osobama s blagom mentalnom retardacijom, mada takva veza može postojati u slučaju psihopatije. Predstavnici prve dve grupe češće su upravo žrtve nasilja i nepravde. Psihopate su odgovorne u smislu pripisivosti. Psihopate zanemaruju u potpunosti moralnu zajednicu, ne razumeju ili se ne brinu za odnose koji vladaju u moralnoj zajednici. Može se dodati da su osobe sa autizmom i blagom mentalnom retardacijom na rubu moralne zajednice, a da van zajednice ostaju deca, osobe sa demencijom i psihopate.
Predavanje Marine Budić peto je u okviru seminara „Filozofija i psihijatrija” Centra za filozofiju Instituta društvenih nauka.
