Empatijsko razumevanje i uživljavanje u patološka iskustva pacijenta od psihijatra ili eksperta ima svoje granice i ne omogućava da se iskustvo drugog proživi subjektivno, te se mora poštovati razlika u proživljenom svetu Drugog kako ne bi došlo do nanošenja epistemičke štete pacijentu, zaključila je Lusijen Spenser u predavanju „Epistemičke štete empatije u fenomenološkoj psihopatologiji”.
U predavanju održanom 4. oktobra, istraživačica na postdoktorskim studijama na Institutu za mentalno zdravlje Univerziteta u Birmingemu, kritikovala je Jaspersov pojam empatijskog razumevanja. Polazeći od tog tradicionalnog stava o smislu i značaju empatije pri pokušaju razumevanja patoloških iskustava psihijatrijskih pacijenata, preko modernih pristupa iz fenomenološke psihopatologije, autorka je pokušala da pokaže da je uživljavanje ima svoje granice koje onemogućavaju da se psihijatar uživi u iskustva pacijenta. Ako se kliničari previše oslanjaju na Jaspersovo empatijsko razumevanje ovo može dovesti do suprotnog efekta – pogrešnog razumevanja i pogrešnog postavljanja dijagnoze. To važi i za moderne oblike stanovišta koja se nadovezuju na Jaspersovu teoriju, po kojima se kroz „radikalnu empatiju” ili „empatiju drugog reda” mogu razumeti na iskustvenom nivou i takvi teški psihijatrijski poremećaji kao što je shizofrenija.
Potrebno je poštovati razliku koja mora da postoji u patološkom subjektivnom iskustvu pacijenta i samo pacijent može doprineti svojim iskustvenim znanjem. Ne sme se mešati iskustveno i kliničko znanje, a ovo drugo pripada psihijatru koji sa sobom donosi metodološku i terapijsku stručnost, kao i poznavanje uzročnih procesa psihijatrijskih poremećaja. Autorka naglašava da kliničar ne može imati bolje proživljeno iskustvo i razumevanje od samog pacijenta, sem ako sam nema isti poremećaj. Kada smatra da bolje ili jednako poznaje iskustvo pacijenta, kliničar nanosi poseban vid epistemičke štete pacijentu, jer marginalizuje njega i njegovo iskustveno znanje koje može preneti o svojoj bolesti. U živoj diskusiji o ovim kontroverznim temama, pored psihijatara i filozofa, učestvovala je i osoba sa proživljenim iskustvom bipolarnog poremećaja.
Predavanje Lusijen Spenser šesto je u okviru seminara „Filozofija i psihijatrija” Centra za filozofiju Instituta društvenih nauka. Na seminaru težimo da damo priliku mlađim kolegama, studentima doktorskih studija, da prezentuju svoje radove i unaprede ih u diskusiji koja sledi posle svakog predavanja.
