Религије и цркве нису директно укључене у друштвене сукобе на неколико неуралгичних тачака у свету, али имају своју улогу да политичке и геостратешке сукобе у свету појачају, легитимишу и хомогенизују учеснике у њима, општи је закључак деветог међународног социолошко-религиолошког скупа „Религија у међународним конфликтима савременог света“.
На основу излагања више од тридесет аутора може се извести генерални закључак да су стварни узроци међународних сукоба на другој страни религија и конфесија, али да се оне могу ефикасно користити да политичке, економске и геостратешке сукобе у свету појачају и морално оправдају. Схватање религије као појачивача друштвених конфликата имплицира став да религије и цркве нису генератори светских конфликата већ да у њима имају инстументалну вредност, став је учесника.
Скуп је организован у две пленарне и четири сесије. Пленарне сесије су се односиле на разматрање односа религија и конфесија у савременим геополитичким конфликтима и могућностима за мир пре свега у Палестини и Украјини као и односу религије и моденизма у Ирану. Прве две сесије разматрале су однос конфесија према рату и миру на Балкану (нпр. БиХ, Македонија, Црна Гора) и друге две односиле су се на педагошке аспекте изградње мира у свести ученика са прилозима ауторки из Бугарске и неколико примера из других балканских земаља.
Скуп је организовао Центар за социолошка и антрополошка истраживања и Форумa за религијска питања Института друштвених наука , уз партнерску подршку Центра за емпиријска истраживања религије из Новог Сада.
Поред учесника из домаћих научноистраживачких организација, пре свега из Института друштвених наука, на скупу су излагали и истраживачи из Велике Британије, Ирана, Црне Горе, Северне Македоније, Бугарске и Украјине.
