Povodom 25 godina stupanja na snagu Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope, u Institutu društvenih nauka se održava međunarodna konferencija posvećena monitoringu manjinskih prava „Izazovi monitoringa u evropskom multikulturalnom okruženju“.
Otvarajući konferenciju, Goran Bašić, direktor Instituta društvenih nauka naglasio je da primena standarda iz Okvirne konvencije Saveta Evrope ne znači da je sve u redu sa multikulturalizmom, pošto je pitanje kakav je odnos između primene standarda i toga šta se postiže tom primenom u životu u multikulturalnim društvima.
Eliz Korni, Divizija Saveta Evrope za nacionalne manjine i manjinske jezike kazala je da je usvojeni Okvir veliki jedno od glavnih dostignuća rada Saveta Evrope, pošto je to jedini zakonski obavezujući okvir na evropskom nivou za zaštitu manjina: „Preporuke i standardi Savetodavnog komiteta jesu reference za rad mnogih tela Saveta Evrope, Evropske komisije i drugih organa. Takođe, njih koriste i druge međunarodne organizacije za procenu stepena zaštite manjinskih prava i za ispunjenost uslova za članstvo u EU“.
Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti kazala je da se za 13 godina rada institucije, kao prvih pet osnova pritužbi građana zbog diskriminacije uvek javljaju pol, invaliditet, starosno doba, nacionalna pripadnost i na petom mestu zdravstveni status, seksualna orijentacija ili neka vrsta višestruke diskriminacije. „Kada je reč o pritužbama na osnovu nacionalne diskriminacije, prošle godine je dve trećine pritužbi stizalo za diskriminaciju pripadnika romske nacionalne manjine. Romi su nacionalna manjina koja je najviše izložena diskriminaciji, uprkos napretku i najvećim naporima koji su posvećivani od strane vlade i drugih aktera. Ostale manjinske grupe obraćaju se u mnogo manjem broju, Bošnjaci 8,5%, Hrvati 3,8, a Albanci 3,3“ i najveći broj pritužbi ticao se prava na obrazovanje na maternjem jeziku i upotreba jezika i pisma.
Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ukazao je da multikulturalnost nije česta tema u akademskoj zajednici i da ne postoje ovakvi sadržaji u obrazovnom sistemu: „Ni na jednom od četiri pravna fakulteta u Republici Srbiji čiji je osnivač država ne postoji nijedan predmet koji je posvećen tematici manjinskih prava, iako je to ustavna kategorija“. On je naglasio da je došlo do pozitivnih pomaka u ostvarivanju standarda i unapređene saradnje sa savetima nacionalnih manjina.
Povodom 10. decembra, Dana ljudskih prava, učesnici konferencije, naučnici kao građani iz 12 evropskih zemalja usvojili su Apel za okončanje sukoba i dostojanstven život, u kojem iskazuju zabrinutost za pripadnike grupa koje zbog etničkog, nacionalnog i verskog porekla pate ili trpe nasilje ili su izloženi ponižavanju: „Uvereni da je život važniji od teritorija i raspodele moći, te da su granice propustljive linije spajanja, a razgovor, poverenje i kompromis osnove za postizanje održivih rešenja zalažemo se za održiv mir i stvaranje atmosfere u kojima bi slobodni ljudi imali mogućnosti da tragaju za srećom“, kaže se u Apelu (ceo tekst u nastavku).
Između ostalih, u radu konferencije učestvuje i Petra Roter, predsednica Savetodavnog komiteta Saveta Evrope za Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina, kao i sadašnji članovi i nekadašnji predsednici tog komiteta. Konferenciju su organizovali Institut društvenih nauka, Akademska mreža za saradnju u Jugoistočnoj Evropi u saradnji sa Savetodavnim komitetom za Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope.
APEL ZA OKONČANJE SUKOBA I DOSTOJANSTVEN ŽIVOT POVODOM 10. DECEMBRA DANA LJUDSKIH PRAVA
Učesnici međunarodne naučne konferencije Challenges of Monitoring in the European Multicultural Environment duboko saučestvuju u patnjama ljudi širom sveta koji trpe nasilje i nevine su žrtve ratnih stradanja. Naročito izražavamo zabrinutost za pripadnike grupa koji zbog svog etničkog, nacionalnog i verskog porekla pate ili trpe nasilje, životno su ugroženi ili su izloženi ponižavaju, ekonomskoj, socijalnoj i/ili kulturnoj uskraćenosti.
Pozivamo međunarodne organizacije i njihove članice da se bez kompromisa založe za momentalno postizanje mira svuda u svetu i da preduzmu sve raspoložive mere kako bi se otklonile posledice ratova, sprečile opasnosti od novih sukoba, podstakao ekonomski, socijalni i kulturni napredak i ohrabrilo razumevanje među ljudima različitih etničkih, kulturnih i verskih zajednica.
Uvereni da je život važniji od teritorija i raspodele moći, te da su granice propustljive linije spajanja, a razgovor, poverenje i kompromis osnove za postizanje održivih rešenja zalažemo za održiv mir i stvaranje atmosfere u kojima slobodni ljudi imaju mogućnosti da tragaju za srećom.
