Када је реч о масовној производњи естетски обликовaних употребних предмета и концепта демкратског дизајна, Југославија је не само пратила доминантне светске трендове тог времена него имала и значајне уметничке покрете и ствараоце који су тој идеји дали и југословенски печат, истакла је Илдико Ердеи.
У предавању „Добар дизајн за боље друштво: Естетизација свакодневног живота у социјалистичкој Југославији“ Ердеи је најпре указала на промену улоге и функције дизајна у уметности и архитектури, идеју коју је међуратном периоду покренула немачка Баухаус школа. То схватање да добар дизајн превазилази естетику и да својом функционалношћу треба да доприноси и преображају друштва је затим у послератном периоду, подстакнуто са највишег државног врха, почело да се спроводи и у Југославији.
Нова социјалистичка држава не само да је тиме била интегрисана у модернизацијске токове у Европи и свету већ је на тај начин успешно подстицала и друге друштвене процесе у који су, поред модернизације, спадали и индустријализација и урбанизација. У предавању је то илустративно показано на примеру становања, опремања и уређења стана у Југославији и како се то одражавало како на економски развој, тако и на свакодневни живот.
У последњем делу предавања показано је како је седамдесетих година дошло до слабљења те тенденције и донекле до враћања у употребу пређашњих, мање функционалних свакодневних предмета. Илдикó Ердеи анализирала је неколико социолошких фактора који су довели до тога, од социјалног раслојавања преко формирања класних укуса и образаца потрошње, до напредујуће приватизације свакодневног живота.
Предавање је део циклуса циклуса Регионалне чајанке „Југославија“ који Академска мрежа за сарадњу у Југоисточној Европи организује у сарадњи са Институтом друштвених наука.
