Настанак “глобалне” средње класе, праћен смањењем неједнакости захваљујући порасту доходака у Азији и пре свега у Кини, проузроковао је највеће промене у односу Запада и Кине још од доба индустријске револуције, истакао је Бранко Милановић у предавању „Промене у глобалној неједнакости доходака и њихове политичке импликације” одржаног 6. априла у Институту друштвених наука.
Један од водећих светских економиста за истраживање неједнакости на почетку предавања је кратко указао на економску историју глобалне неједнакости кроз три раздобља: прво, од 1820. до 1950. године, које карактерише пораст разлика у дохоцима међу државама и повећање неједнакости унутар држава, потом од 1950. до последње деценије 20. века, са веома великом неједнакошћу међу државама и, треће, садашњи период који бележи смањење неједнакости захваљујући порасту доходака у Азији, пре свега у Кини.
Како је Милановић показао, трећи период је довео до настанка глобалне „средње“ класе, смањио је јаз међу нацијама по нивоу доходака и, када се посматра однос Запада и Кине, проузроковао највеће промене још од индустријске револуције.
У закључном делу предавања Милановић се осврнуо на услове под којима би се опадајући тренд глобалне неједнакости могао наставити, у контексту највећих изазова: последице пандемије Ковида-19, погоршање (економских) односа измеђе САД и Кине, као и рат Русије и Украјине.
У обухватној и динамичној дискусији након предавања, он је указао и на то да подаци о домаћинствима, иако несумњиво представљају главни инструмент за прецизно истраживање (глобалне) неједнакости, имају и своја ограничења, на која се укратко и осврнуо.
Предавање је модерирала Ирена Ристић, пратило га је око 50 слушалаца у сали и више од 60 преко платформе „Зум“. Предавање, је одржано у оквиру циклуса Регионална чајанка, ове године под насловом „Левица“, у коорганизацији Института друштвених наука и Академске мреже за сарадњу у Југоисточној Европи.
