Професор Драгољуб Мићуновић, истакнути филозоф, универзитетски професор, политичар и један од оснивача модерне демократске мисли у Србији, преминуо је 26. маја 2026. у 96. години.
За Институт друштвених наука његово име има посебан значај, јер је био први управник Центра за филозофију и друштвену теорију при Институту друштвених наука, који је касније прерастао у самостални институт. У Институт је дошао као прогнани професор Филозофског факултета, заједно са још седморо интелектуалаца, у периоду када је академска слобода била изложена снажним политичким притисцима.
Током своје дуге и разноврсне каријере остао је доследан идејама демократије, слободе мишљења, говора и политичког опредељења, не пристајући на компромисе када су у питању темељне вредности слободног друштва.
Рођен је 14. јула 1930. године у Топлици, на југу Србије. Детинство је провео у Скопљу, где је започео школовање, а након Другог светског рата похађао је гимназије у Куршумлији и Прокупљу. Током сукоба Југославије и Совјетског Савеза 1948. године нашао се међу члановима Комунистичке партије Југославије који су били осумњичени као „ибеовци“ и стаљинисти, због чега је провео двадесет месеци на Голом отоку. По повратку је уписао Филозофски факултет у Београду, где је 1954. године дипломирао филозофију.
Биографија професора Драгољуба Мићуновића обухвата изузетно богат јавни, научни и политички рад. Јавност ће га памтити као професора, једног од оснивача, члана Председништва и Главног одбора Демократске странке, народног посланика, председника Скупштине Србије и Црне Горе, као и шефа парламентарних делегација у Парламентарној скупштини Савета Европе и Парламентарној скупштини ОЕБС-а. Значајан траг оставио је и као књижевник и научник.
У Институту друштвених наука остаће упамћен као колега и интелектуалац од кога су генерације имале шта да науче.