Текст Николине Бонић, објављен 18. новембра 2025. на сајту Инсајдер ТВ.
Истраживање јавног мњења о насиљу у школама у Србији спроведено у периоду од новембра 2024. до априла ове године показало је да су најчешћи узроци насиља над децом њихове физичке и социјалне карактеристике, као и њихов школски успех, а у случају насиља над наставницима – оцењивање и ставови о неком школском питању. Ангажовање већег броја психолога у школама најчешће је решење које испитаници наводе за бројне проблеме са којима се суочава школски систем.
Око тридесет процената родитеља деце школског узраста пријавило је да је њихово дете доживело неку врсту насиља показује истраживање Института друштвених наука спроведено на више од 2.000 испитаника. Резултати показују да су узроци насиља физичке или социјалне карактеристике деце, али и њихов школски успех. Виша научна сарадница Института друштвених наука Сузана Игњатовић каже да је углавном заступљено вербално насиље, као и разне врсте социјалног или релационог насиља, искључивања, омаловажавања, ширења лажи, трачева о детету, док је нешто мање заступљено физичко насиље.
„Ми смо имали један врло специфичан узорак, родитељи наше деце су углавном више високо образовани него што је то заступљено у некој општој популацији и њихова деца су углавном деца која више спадају у децу која су бољи ђаци, учествују више у такмичењима, оно што би се колоквијално рекли штребери и ми смо ту детектовали ту неку специфичну врсту вршњачког насиља које није било толико код нас раније заступљено, да се према деци која се на неки начин издвајају по свом школском успеху спроводи одређена врста насиља“, наводи Игњатовић.
Истраживање се бавило и насиљем над наставницима. Према њиховим сведочењима, оно је најчешће долазило од директора, родитеља и ученика, док су узроци били ставови о неком школском питању и ђачка оцена.
„У овом нашем узорку од преко 400 наставника добили смо да је близу 40 посто, значи преко трећине наставника, доживело епизоду насиља у последњих 5 година и обично је то било више епизода насиља. Најчешће су то биле вербалне увреде, понижавања али значајне су и те претње инспекцијом“, каже научна сарадница Института друштвених наука Жељка Бутуровић.
На питање које мере би помогле у решавању насиља наставници најчешће наводе запошљавање већег броја психолога и укључивање спољних сарадника за ментално здравље деце.