Проф. Мириам Кисело, с Норвешког универзитета за науку и технологију, представила је своју енактивну теорију сопства и устврдила да недавне енактивне теорије психијатријских поремећаја морају одговорити на проблем недостајућег сопства!
Кисело је пошла од претпоставке да је оно што мислимо о природи ума и сопства фундаментално за оно што мислимо о менталном здрављу и о томе шта је ментални поремећај. У излагању она је расправљала о два недавна становишта о психијатрији из угла енактивизма, теоријама Шона Галагера и Санеке де Хана који користе отеловљену и уделовљену когницију као своју појмовну основу.
Кисело тврди да они деле заједнички проблем са традиционалним погледима у психијатрији, односно да се ослањају на недовољно теоријски осветљен однос између појединца и њиховог друштвеног окружења. Она је ово назвала „проблемом тела и друштвености“. Да би решила овај проблем у психијатрији, увела је енактивну теорију сопства. Енактивно сопство подразумева снажно релационо виђење људског “ја”. Ово значи да конститутивни механизми сопства превазилазе мозак и делимично укључују утеловљене интеракције са другима, и у случају промене и поремећаја сопства. Након инспиративног излагања о њеном новом раду и књизи, уследила је занимљива дебата о природи и будућности енактивизма.
Ово предавање је дванаесто у низу семинара „Филозофија и психијатрија“ у 2024. години, у организацији Центра за филозофију Института друштвених наука.
