Слабљење и неутралисање антагонизма један је од главних циљева владајућег капиталистичког система, јер једини начин да левица опет створи алтернативу владајућем економском, политичком и друштвеном систему лежи управо у мобилизацији ширих маса и антагонизацији слојева и друштвених група, истакао је Тодор Куљић у предавању „Отпор епистемолошком прогону левице“.
У онлајн предавању одржаном 27. априла 2023. у оквиру циклуса Регионалне чајанке под називом „Левица”, Куљић је истакао два главна проблема која се тичу друштвених наука и левице: епистемиолошки прогон социјалних појмова левице и прогон аутентичне прошлости левице.
Полазећи од Грамшијеве теорије културне хегемоније, Куљић је истакао улогу појмова који су у свим системима део културне продукције и репродукције моћи, па стога онај ко контролише друштвено-политичке појмове контролише и само друштво. Док је током послератног периода још и постојао антагонизам појмова, најкасније крајем 20. века започета је доминација оних појмова којима се афирмише капиталистички систем и идеологија, док појмови који означавају друге вредности од тада почињу систематски да се прогањају, истакао је он. Тако су у последњих тридесет година све мање и мање присутни појмови као што су хуманизам, (друштвена) солидарност, антагонизам, експлоатација или самоуправљање, а наметнути су транзиција/трансформација, филантропија, социјална искљученост/укљученост, идентитети и слично. Истовремено је класну борбу и правду заменила национална борба и правда.
Последица тога јесте и деантагонизација друштвених процеса у којима доминира политика идентитета који се међусобно преплићу, а тиме и међусобно слабе. Управо то слабљење и неутралисање антагонизма, како је указао он, представља један од главних циљева владајућег капиталистичког система, јер једини начин да левица опет створи алтернативу владајућем економском, политичком и друштвеном систему лежи управо у мобилизацији ширих маса и антагонизацији слојева и друштвених група.
Други аспект предавања се бавио прогоном прошлости левице. Распадом Совјетског Савеза, а у југоисточној Европи распадом Југославије, примат над уређењем прошлости је на таласу тзв. историјске победе либералне демократије преузела десница. Она не само да је почела да намеће своје виђење прошлости већ је и врло једнострано почела да приказује историју левице, занемарујући и потискујући универзална достигнућа левичарске мисли и идеја.
Временом је то, према Куљићу, постала пре свега историја привреде и економије у којој нема места за историју експлоатисаних радника и историја у којој није предвиђено место за споменике обесправљених нити за оне који су се ношени комунистистичком идејом хуманизма и солидарности борили против фашизма.
Куљић, редовни професор социологије на Филозофском факултету у Београду у пензији, сматра да левица мора најпре да се супротстави тој доминантној записаној историји о неупитној победи капитализма, а затим да предњачи теоретски, и да покаже да постоји алтернатива капитализму. У ту сврху новим надзорницима прошлости мора да објасни ваљаност прогнаних појмова. Уз то левица треба да креира и контрасећање и да памти оно што данашња десница заборавља: да истиче историју сиромашних, а не богатих друштвених слојева, обесправљених, а не моћних владара, унајмљених радника, а не предузетника, израбљиване класе, уместо славне нације.
Руководећи се појмовном историјом Рајнхарта Коселека, према којој се друштвени периоди и историјски процеси објашњавају појмовима, а не догађајима, левица мора веродостојније од деснице да реконструише и тумачи прошлост. Коначно, левица не треба да понавља сопствену грешку и да се дефинише искључиво или превасходно на основу антифашизма, јер антифашизам, како сликовито истиче Куљић, „није само Гагарин, него и Стаљин“. Стога је потребно неговати ауторефлексивни поглед на историју, сагладавати улогу левице у њој и неговати самокритичну политику сећања, у коју ће бити укључени и антагонистички садржаји, посрнућа левице као и њене сенке прошлости. На тај начин би се и раздвојила делатна, жива левица од делова њена прошлости који су мртви, али којих се упркос томе треба сећати, како се не би поновили.
Предавање је одржано у оквиру циклуса Регионалне чајанке која се одржава под називом „Левица” и коју Институт друштвених наука организује у сарадњи с Академском мрежом за сарадњу у Југоисточној Европи.
