U organizaciji Foruma za strateške studije (FORST) Instituta društvenih nauka u petak 23. oktobra, od 9.30 do 17.30 časova, održana je na Institutu društvenih nauka međunarodna naučna konferencija „Strateški tokovi 2020: Geopolitika Kovida-19 i posledice pandemije po svet, Evropu i Balkan“ koja je okupila domaće i strane eksperte u oblasti političkih nauka, međunarodnih odnosa, geopolitike i strateških studija.
Konferencija je u nekoliko panela – na kojima su govornici konferencije uživo iz sale ili online preko plaforme Zoom, uključujući se iz Brisela, Pariza, Beča, Lisabona, Bukurešta i Podgorice – raspravljala o uticaju pandemije Kovida-19 po međunarodne odnose i šira geopolitička zbivanja, pokušavajući istražiti kakve će biti posledice pandemije po strateške tokove u svetu, Evropi i na Balkanu.
Na prvom panelu konferencije pod nazivom „Posledice pandemije po svet – izbori u SAD, međunarodni odnosi nakon pandemije, ekonomske posledice pandemije, međunarodni poredak i globalna ravnoteža snaga za 21. vek“ učesnici su raspravljali o uticaju pandemije Kovida-19 na najšire globalne strateške tokove, pokušavajući odgovoriti na pitanje koje će promene pandemija doneti u globalnom poretku i koje će biti njene globalne političke, ekonomske i socijalne posledice. U panel se iz Brisela putem platforme Zoom uključio dr Steven Blokmans, direktor CEPS-a, poznatog evropskog think-tanka koji se bavi spoljnom politikom EU, koji je izneo svoje ocene uticaja pandemije na globalni poredak i globalna geopolitička kretanja. O uticaju pandemije na međunarodne odnose je uživo govorio ambasador dr Duško Lopandić, poznati diplomata i ekspert, dok je o ekonomskim posledicama pandemije na globalnom nivou govorio prof. dr Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog Fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije. O uticaju pandemije na izbore u SAD-u i uopšte o promenama u međunarodnom poretku koje će nastupiti nakon pandemije je govorio dr Ognjen Pribičević, naučni savetnik i član Foruma za strateške studije Instituta društvenih nauka.
Drugi panel pod nazivom „Posledice panademije po Evropu – pozicija Evropske unije u svetu geopolitičkih super sila, „Geopolitička EU“, Evropska unija u 21. veku“ je bio održan u potpuno virtulelnom obliku, uključenjima govornika iz Brisela, Beča, Pariza i Lisabona. Iz Brisela se u konferenciju uključio dr Dušan Reljić sa Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, koji je govorio o specifičnoj poziciji Evropske unije tokom i nakon pandemije. Nakon njega se iz Beča u konferenciju uključio član Evropskog parlamenta Franc Bogovič, koji je govorio o uticaju koji Evropski parlament ima u saniranju krize sa Kovidom-19, ali i o politici EU prema regionu Zapadnog Balkana. Nakon njih se iz Pariza u konferenciju uključio dr Emanuel Dipi, direktor francuskog Instituta za evropsku perspektivu i bezbednost, koji je govorio o specifičnoj ulozi Francuske u evropskoj politici i o tome kako Francuska kao jedan od motora EU posmatra moguće posledice pandemije po Evropu i kako se za njih sprema. Na kraju panela se u diskusiju iz Lisabona uključio prof. dr Armando Markeš Guedeš, profesor na Univerzitetu Novi Lisabon i bivši direktor Diplomatske akademije Portugala, koji je govorio o uticaju pandemije na odnose između Evropske unije i ostalih velikih geopolitičkih sila, poput SAD-a, Kine i Rusije.
Nakon pauze za ručak održan je treći panel konferencije pod nazivom „Posledice pandemije po Balkan – posledice pandemije po političke elite Balkana, nova stabilnost ili nestabilnost na Balkanu?“. U ovaj panel se iz Podgorice uključio dr Dritan Abazović, politikolog i lider pokreta URA, koji je govorio u uticaju pandemije Kovida-19 na političke procese u Crnoj Gori i o promeni u sastavu političkih elita do koje je došlo u Crnoj Gori, kao i o uticaju pandemije na te procese. Iz Bukurešta se potom u konferenciju uključio dr Andrej Radulesku, viši naučni saradnik Instituta za svetsku ekonomiju Rumunske akademije nauka i direktor sektora makroekonomskih istraživanja Banke Transilvania, koji je govorio o uticaju pandemije Kovida-19 na „male“ ekonomije poput rumunske ili srpske, kao i o mogućim regionalnim i evropskim makroekonomskim kretanjima izazvanim pandemijom. Na kraju trećeg panela svoje izlaganje je imao general Blagoje Grahovac, ekspert za geopolitiku i bivši zamenik ministra odbrane, koji je govorio o mogućim socijalnim i strateškim posledicama pandemije Kovida-19, zaključujući da usled pandemije može doći do porasta snage i aktivnosti alternativnih društvenih pokreta koji bi mogli biti nosioci društvenih promena na globalnom nivou, ističući zahteve za društvenim promenama na radikalan način.
Nakon trećeg panela održana je završna diskusija konferencije na kojoj su učesnici konferencije dali svoje strateške prognoze i predviđanja aktuelnih globalnih strateških tokova – od Bregzita, preko predsedničkih izbora u SAD-u, do predviđanja kratkoročnih, srednjeročnih i dugoročnih posledica pandemije Kovida-19 po svet, Evropu i Balkan.
Međunarodna naučna konferencija „Strateški tokovi“ se ove godine drugi put održava pod ranije pomenutim punim naslovom, okupljajući ove kao i prošle godine eksperte u oblasti političkih nauka, međunarodnih odnosa, geopolitike i strateških studija, postajući prepoznatljivom regionalnom konferencijom na kojoj je raspravljaju pitanja širih globalnih, evropskih i regionalnih strateških tokova.
Konferencija je održana uz podršku Fondacije Fridrih Ebert i mogla je biti praćena online putem live-stream-a.
