Iako je statistički značajan, efekat uticaja roda na percepciju pravednosti prihoda između žena i muškaraca jeste vrlo slab, zaključak je istraživanja Vladimira Mentusa. Drugim rečima, rod nema bitnijeg uticaja na doživljaj pravednosti plata.
U okviru ciklusa predavanja „Novi pogledi, perspektive i istraživanja teorije roda” Studijsko-istraživačke grupe za rodnu ravnopravnost i javne politike Instituta društvenih nauka naučni saradnik IDN-a, Vladimir Mentus, održao je onlajn predavanje čije je centralno pitanje bio uticaj rodne ravnopravnosti na razlike u percepciji pravednosti plata žena i muškaraca.
Mentus je izložio rezultate svog istraživanja o tome da li na percepciju pravednosti prihoda između muškaraca i žena utiče nivo rodne ravnopravnosti u jednom društvu. Koristeći podatke iz poslednjeg talasa Evropskog društvenog istraživanja iz 2018. godine, od preko 50.000 ispitanika iz 29 zemalja, putem hijerarhijskog linearnog modelovanja (koje daje mogućnost ispitivanja povezanosti varijabli na individualnom nivou, poput roda, sa varijablama na grupnom nivou, poput nivoa rodne ravnopravnosti u društvu), Mentus je ustanovio postojanje statistički značajnog, ali veoma slabog efekta roda na percepciju pravednosti plate. Drugim rečima, rod nema bitnijeg uticaja na doživljaj pravednosti plata. Takođe, podaci ukazuju da rodna ravnopravnost nije značajan moderator ove povezanosti: rodni jaz u percepciji pravednosti plata je zanemarljivo mali i u više i manje rodno ravnopravnim društvima.
Mentus je nalaze objasnio postojanjem duboko ukorenjenih strukturnih nejednakosti i diskriminatornih mehanizama na tržištu rada koji dovode do internalizacije verovanja o rodnom statusu i reprodukovanja objektivizacije rodnih razlika tako da se one prihvataju kao pravedne, pri čemu su takvi mehanizmi i dalje veoma prisutni čak i u rodno najravnopravnijim društvima. U tom kontekstu može se posmatrati i u mnogim prethodim istraživanjima pokazan tzv. paradoks zadovoljne radnice. On se odnosi na to da iako ih karakterišu objektivno lošiji radni uslovi, žene subjektivno ne ocenjuju zadovoljstvo poslom lošije u odnosu na muškarce.
Predavanje je podstaklo diskusiju o rodnom jazu u zaradama i faktorima koji stoje u osnovi ovog fenomena koji se koristi kao jedan od bitnih indikatora neravnopranog položaja žena. Ukazano je da iako već dugo prisutno kako kao segment politika prema rodnoj ravnopravnosti tako i među istraživačima koji tragaju za objašnjenjem uzroka, ovo pitanje i dalje ostaje jedan od istraživačkih izazova.
