Премда је утицај ратова током деведесетих кључан, ипак постоје бројни дубљи разлози који су обликовали специфична искуства појединих држава када је реч о Југославији и њеном наслеђу. То је тема предавања Бранимира Јанковића „(Не)могућност говора о Југославији: Хрватски случај”.
У Словенији су партизанске песме проглашене делом културне баштине, у Србији делује Музеј Југославије, а у Хрватској многи траже судску забрану петокраке и југословенске заставе. Како објаснити такве разлике у државама произашлима из Југославије?
Јанковић ће анализирати и улогу коју играју, примера ради, различите околности Другог светског рата, као и значај питања да ли некадашње републике СФРЈ себе виде као губитнике или добитнике, односно јесу ли изградњу националног идентитета или независности развијале унутар југославенског државног оквира или насупрот њему.
У посебном осврту на Хрватску, биће речи и о томе да су током 19. и 20. века у њој упоредо деловале југословенска и правашка национална идеологија. Прва је сматрала да југословенство и хрватство нису неспојиви, а друга да јесу. Пошто је друга у међувремену превладала, говор о Југославији подвргнут је табуизацији и претворен у дисквалификациону етикету.
На крају Јанковић ће покушати да понуди одговор на питање зашто упркос асиметричним односима моћи, полемике у хрватској јавности о југославенском искуству и даље не престају.
Предавање је део циклуса „Југославија“ који се организује заједно с Академском мрежом за сарадњу у Југоисточној Европи. Модераторка предавања је Ирена Ристић (ИДН).
https://zoom.us/j/91063601299?pwd=apbU4LEemaM7sgjaLIihIkE6Q7rkJ2.1
Меетинг ИД: 910 6360 1299
Пассцоде: 887568
