О књизи
Научна монографија је објављена 2021. и представља синтезу истраживања које се односи на сличности између Немачке и Јапана, њихове пословне културе и етике, почетка њиховог индустријског развоја, начина послератне обнове која је усмерена на смањење социјалних неједнакости. У Немачкој и Јапану национални фактори су важни за разумевање њихове пословне етике и филозофије рада. Сами производни односи у основи се заснивају на националној култури, традицији и обичајима. Обе земље имају тржишни начин пословања, економски модел који поред тржишне има и снажну социјалну компоненту. Такав модел је у литератури познат као „трећи пут”, јер није laissez-faire капитализам, нити комунистички плански (командни) начин производње. Модел немачке социјалне тржишне економије има своје истакнуте теоретичаре, а то су Фридрих Аугуст фон Хајек, Еукен Валтер, Алфред Милер-Армак, Вилхелм Ропке и Александар Ристов. Јапански модел тржишне економије има истакнуте теоретичаре као што су Фукузава Икићи, Токузо Фукуда, Таката Јасума, Хироми Арисава, Накајама Ићиро, Тохата Сеићи и Акамацу Канаме. Језиком нобеловца Дагласа Норта, захваљујући променама у формалним и још више у неформалним институцијама, ове две земље су развиле своје економије и постале водеће индустријске „силе” у свету.
О књизи ће говорити: др Горан Башић, директор Института друштвених наука; др Предраг Јовановић, руководилац центра за економска истраживања ИДН-а; Проф др Синиша Зарић, Економски факултет Београд; Проф др Бранко Ракита, Економски факултет Београд; Проф др Мирољуб Хаџић, Пословни факултет Београд; Академик проф др Волфганг Рорбах (Wolfgang Rohrbach), Економски факултет у Бечу (Wirtschaftswissenschaftliche Fakultät WU Wien), Аустрија; Роберт Лукић, ЦЕО Тојота (CEO ТОYОТА) Србија и др Маријана Максимовић, ауторка.
О ауторки
Др Маријана Максимовић је докторирала 2003. године на Економском факултету Универзитета у Београду. Током 2019/2020. године завршила је постдокторске међународне истраживачке студије у области економске дипломатије Универзитету за мир (University for Peace) основаног од Уједињених Нација (The United Nations) при Европском центру за мир и развој (European Center for Peace and Development-ECPD) у Београду.
Запослена је у Институту друштвених наука на позицији научног сарадника. Поља научног интересовања су: међународно управљање људским ресурсима, економски развој и незапосленост, пословна култура, предузетништво, међународни бизнис, економска дипломатија, евроинтеграције. Посебан допринос дала је на пољу управљања људским ресурсима у међународном контексту. Објавила је велики број научних радова у међународним зборницима и националним часописима. Ово је њена трећа научна монографија.
