Cilj knjige Vizije nejednakosti: od Francuske revolucije do kraja Hladnog rata je da kroz naučni rad Fransoa Kenea, Adama Smita, Dejvida Rikarda, Karla Marksa, Vilfredoa Pareta i Simona Kuznjecova prati evoluciju ekonomske misli i nejednakosti u kapitalizmu tokom dva veka, istakao je u svom predavanju Branko Milanović.
Knjigu Vizije nejednakosti: od Francuske revolucije do kraja Hladnog rata Fajnenšel tajms proglasio je za knjigu godine iz oblasti ekonomije u 2023.
U predavanju „Mesto nejednakosti u ekonomskoj nauci: od Kenea i Adama Smita do danas“, koje je ujedno bilo i promocija njegove najnovije knjige, Milanović je ukazao da ona ima i odlike istorijskog pristupa raspodeli prihoda, sadrži mnogo empirijskih podataka iz prošlosti koji se obrađuju na savremen način, ali i autorovih razmišljanja i autobiografskih delova.
U knjizi nema normativnog pristupa. Po mišljenju Milanovića, najbolje studije o raspodeli prihoda kombinuju narativ, teoriju i empiriju.
Govoreći o iskustvu pisanja ove studije, Milanović je naglasio da se susreo se s ogromnom literaturom; samo literatura o Marksu je sadržala preko 120 tomova. Marks bio veliki ljubitelj kapitalizma, pošto je smatrao da će on razviti proizvodne snage, smatra Milanović
Milanović je podrobno izložio analizu klasa i drugih interesnih grupa, kao i njihove moći da utiču na nejednakost raspodele. Nejednakost je druga strana jednakosti; takođe, prema njeogovoj oceni, u prošlosti, kao i sada nemoguće je posmatrati nejednakost bez političkog uticaja.
Pozdravnu reč dali su Goran Bašić, Direktor Instituta društvenih nauka i Predrag Jovanović Upravnik Centra za ekonomska istraživanja. Uvodnu reč dala je Marijana Maksimović iz Instituta društvenih nauka koja je bila i moderator.
Branko Milanović je profesor Gradskom unizverzitetu Njujorka (City University u New York, CUNY), u Centru Stoun za socioekonomsku nejednakost i gostujući profesor na Institutu za Međunarodne nejednakosti na Londonskoj školi ekonomije. Milanovićeva glavna oblast rada i istraživanja je nejednakost prihoda, kako u pojedinim zemljama tako i širom sveta, uključujući i period predindustrijskih društava. Dobitnik je više prestižnih nagrada.
