Za razumevanje mnogih psihopatologija afektivnost je ključan aspekt ljudske svesti, a posebno posmatrano iz enaktivističke i ekološke perspektive, naglasila je doktorandkinja Anastasija Filipović u predavanju “U raskoraku sa svetom: ekološka psihopatologija i afektivnost”, održanom 21. avgusta u IDN-u.
Istraživačica-pripravnica u Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta pokušala je da predstavi delove svoje doktorske disertacije, kao i da te ideje primeni na psihopatologiju. U predavanju je pokušala da pokaže na koji način je afektivnost važna za razumevanje psihopatologija poput shizofrenije i depresije.
Ovi poremećaji afektivnosti najbolje se mogu razumeti iz perspektiva enaktivizma i ekološke psihologije. Enaktivizam ističe da sredina dobija značenje za organizam preko njegove interakcije sa svetom. Ekološka perspektiva pomaže da postane vidljivo na koji način se stvara, ali i menja ekološka niša svake individue. Preko ovih modernih filozofskih i kognitivno-naučnih teorija utelovljene i proširene kognicije i afektivnosti Anastasija Filipović nastojala je da pokaže kako se određena psihopatologija karakteriše kao razdvajanje od sveta, kao bivanje “u raskoraku sa svetom”.
Doktorandkinja je ukazala i na terapeutski značaj pomenutih pristupa – promene u društveno-materijalnom okruženju osobe mogu doprineti njenom mentalnom ozdravljenju. Enaktivisti, u skladu sa principima prereflektivne fenomenologije utelovljenosti, ukazuju na značaj telesnih terapija, plesom i pokretom, i tim napomenama se zaključuje njeno predavanje.
Predavanje Anastasije Filipović treće je u okviru seminara „Filozofija i psihijatrija” Centra za filozofiju Instituta društvenih nauka.
