Добре праксе европских градова који су интегрисали родну перспективу у пројектовање својих простора и саобраћаја (Беч, Берлин, Малме) потврђују да од родно осетљивих политика корист имају сви јер такав приступ значи већи квалитет свакодневног живота свих грађанки и грађана, уз уважавање њихових различитости и специфичности, нагласила је Мирјана Докмановић на предавању „Нови погледи, перспективе и истраживања теорије рода”.
Критички однос према родно неутралном приступу Мирјана Докмановић заснива на увидима који говоре као резултат таквог приступа настају урбане средине које по правилу не уважавају у довољној мери специфичне потребе жена засноване на њиховој репродуктивној улози и обрасцима мобилности, не омогућују им повећање економских прилика и не пружају сигурност од родно заснованог насиља.
С друге стране, родно одговорно урбано планирање узима у обзир ко и на које начине користи урбани простор, саобраћај и инфраструктуру, узима у обзир могућности приступа сходно разним друштвеним и социјалним факторима, као и специфичне потребе друштвено осетљивих група. Поред тога, битно је да жене равноправно учествују у процесу планирања и пројектовања, што сада није случај.
Ефекти укључују и повећање мобилности жена, њихове конкурентности и прилика за запошљавање, усклађивање породичних и професионалних обавеза, унапређивање јавног превоза и саобраћајне инфраструктуре и већу заштиту животне средине. М. Докмановић указује на то да уродњавање урбаног планирања отвара просторе за нова истраживања истичући она о ефектима на трансформацију родног режима, о неолиберализаму и моћи тржишта, као и она из перспективе различитих феминистичких праваца.
Дискусија је потврдила значај ове теме као и потребу интегрисања родне перспективе у јавне политике у Србији.
Предавање Мирјане Докмановић „Нови погледи, перспективе и истраживања теорије рода” организовала је Студијско-истраживачка група за родну равноправност и јавне политике Института друштвених наука чија је М. Докмановић чланица. Предавање је одржано 7. децембра 2022.
