Феномен суманутости може се разумети као феномен радикалне другости/страности који се опире дуалности разумљивог/неразумљивог, указали су предавачи Мануел Рејес и Мануел Угалде-Дуарте.
У предавању „Суманутости и стварање смисла. Увиди из Валденфелсове феноменологије другог“ одржаном онлајн Мануел Рејес и Мануел Угалде-Дуарте са Универзитета у Чилеу аргументисали су у прилог тезе да суманутост, као централни феномен у поремећајима из спектра шизофреније поставља низ појмовних изазова који имају дубоке клиничке импликације.
Један од тих изазова односи се на значење које би суманутости могле имати. У психопатологији, с приступом из трећег лица, могућност да суманутости имају неког смисла одбачена је као механички ефекат дисфункције мозга. Као одговор на то, током последњих деценија, појавиле су се бројне психопатолошке перспективе, под утицајем феноменологије које преиспитују и реконструишу модалитете значења које суманутости имплицирају, као и клиничке и методолошке приступе који привилегују перспективу из првог лица и проживљено искуство. Један методолошки алат развијен као одговор на ове критичке рефлексије је појам радикалне емпатије или емпатије другог реда. Ти приступи могли би пружити решење за херменеутичку неправду којој су пацијенти са таквим искуствима изложени.
Иако се такви напори чине оправданим, суочавају се са неколико проблема који ограничавају могућност постојања других форми значења осим разумевања или интерпретације. Прво, ти приступи се заснивају на претпоставци да је конструкција значења успешна и адекватна када клиничар може превести пацијентова искуства у нешто релативно транспарентно, комуникативно и разумљиво. Друго, постојећа разлика у начину доживљавања и комуницирања између пацијента и клиничара имплицира дефектну разлику на страни пацијента, коју клиничар, обдарен одговарајућим херменеутичким ресурсима, може ограничити и превазићи постизањем потпуног разумевања онога што пацијент доживљава.
Предавање Мануела Рејеса и Мануела Угалде-Дуартеа је осмо у 2024. години у оквиру семинара „Филозофија и психијатрија“ у организацији Центра за филозофију Института друштвених наука.
