Са становишта правне теорије, законодавства и праксе, основе неједнакости на тржишту и местима рада треба тражити у друштвеним конвенцијама, културним обрасцима и етичким нормама, док је улога права и науке о праву, корективне, односно заштитне природе, и претпоставља промену традиционалног схватања, истакла је Сања Стојковић Златановић у анализи кључних радноправних института који су од значаја за сагледавање рода као аналитичке категорије у савременом радном праву.
У оквиру циклуса предавања Нови погледи, перспективе и истраживања теорије рода Студијско-истраживачке групе за родну равноправност и јавне политике Института друштвених наука, дана 17. маја 2023. године, Сања Стојковић Златановић, виша научна сарадница Центра за правна истраживања, одржала је онлајн предавање на тему „Радно законодавство и родна равноправност – Genus proximum et differentia specifica”.
Полазећи од историјског контекста настанка и развоја радног права као научне дисциплине, уз терминолошко разграничење појмова родне равноправности, једнакости на раду, као и забране дискриминације по основу пола, указано је на важност и изазове нормирања родних аспеката радног односа. Афирмацијом родне перспективе у области рада и запошљавања, посебне мере се предузимају на спречавању и заштити од дискриминације по основу пола. Стојковић Златановић је истакла да савремено радно право укључује једнако оснаживања припадника оба пола на местима рада, што имплицира да ни потребе мушкараца не смеју бити занемарене као услов за делотворну примену начела једнакости.
Током дискусије отворила су се питања сигурности радног места након родитељског одсуства и посебно, угрожености положаја жена, као и нужност подстицања мушкараца за комбиновање рада и родитељства. Такође, дискутанткиње су нагласиле снагу друштвених стереотипа о родним улогама која се рефлектује на запосленост, извесност и на сигурност радног места. Закључено је да се сва ова питања не могу посматрати изван друштвеног контекста, регулативе у области радног права и њихове имплементације.
