Ubrzani medicinski i tehnološki razvoj podstiče brojna bioetička pitanja i dileme. Jedna od najkontroverznijih tema o kojoj se sve češće polemiše u pravu i bioetici jeste eutanazija. Predavanje Dušice Kovačević, pripravnice u Centru za filozofiju, bilo je posvećeno razmatranju eutanazije sa stanovišta pravne nauke.
Takođe, detaljno su razmatrane i analizirane sudske odluke iz uporedne prakse, koje su utrle put zakonodavnom normiranju eutanazije u pojedinim zemljama. Pravno posmatrano, eutanazija može biti shvaćena kao milosrdni čin kojim se olakšavaju pacijentove patnje ili kao ubistvo bez obzira na motive za njegovo izvršenje.
Tokom predavanja više puta je naglašeno da je pravni status eutanazije zavisan od unutrašnjih zakonodavnih rešenja država u kojima se, i pored globalnog zagovaranja liberalnih vrednosti i autonomije pojedinaca, neguje kolektivno gledište na ljudski život, pod uticajem religioznih shvatanja o njegovoj svetosti. Do sada je svega nekoliko zemalja širom sveta prihvatilo dekriminalizaciju i legalizaciju eutanazije pod određenim uslovima. Evropske zemlje koje se smatraju pionirima legalizovane eutanazije su Belgija, Holandija i Luksemburg, dok je u većem broju zemalja prihvaćena lekareva pomoć u samoubistvu kao oblik činjenja srodan eutanaziji.
Tokom diskusije posebno je naglašeno da specifičan pravni status eutanazije, različito definisan u uporednom zakonodavstvu uz odsustvo međunarodnih standarda, dovodi do brojnih problema iz perspektive pravne dogmatike i medicinskih propisa, čija rešenja rezultiraju razlozima za izmene u pravnoj oblasti i najavama budućih poboljšanja, te prilagođavanja pravnih pravila. Osim toga, istaknuto je da pri pravnom regulisanju eutanazije neophodno uzeti u razmatranje aktuelna filozofska, religiozna, ekonomska i medicinska shvatanja.
Predavanje je održano u okviru predstavljanja rada novopridošlih koleginica i kolega u IDN.
