Убрзани медицински и технолошки развој подстиче бројна биоетичка питања и дилеме. Једна од најконтроверзнијих тема о којој се све чешће полемише у праву и биоетици јесте еутаназија. Предавање Душице Ковачевић, приправнице у Центру за филозофију, било је посвећено разматрању еутаназије са становишта правне науке.
Такође, детаљно су разматране и анализиране судске одлуке из упоредне праксе, које су утрле пут законодавном нормирању еутаназије у појединим земљама. Правно посматрано, еутаназија може бити схваћена као милосрдни чин којим се олакшавају пацијентове патње или као убиство без обзира на мотиве за његово извршење.
Током предавања више пута је наглашено да је правни статус еутаназије зависан од унутрашњих законодавних решења држава у којима се, и поред глобалног заговарања либералних вредности и аутономије појединаца, негује колективно гледиште на људски живот, под утицајем религиозних схватања о његовој светости. До сада је свега неколико земаља широм света прихватило декриминализацију и легализацију еутаназије под одређеним условима. Европске земље које се сматрају пионирима легализоване еутаназије су Белгија, Холандија и Луксембург, док је у већем броју земаља прихваћена лекарева помоћ у самоубиству као облик чињења сродан еутаназији.
Током дискусије посебно је наглашено да специфичан правни статус еутаназије, различито дефинисан у упоредном законодавству уз одсуство међународних стандарда, доводи до бројних проблема из перспективе правне догматике и медицинских прописа, чија решења резултирају разлозима за измене у правној области и најавама будућих побољшања, те прилагођавања правних правила. Осим тога, истакнуто је да при правном регулисању еутаназије неопходно узети у разматрање актуелна филозофска, религиозна, економска и медицинска схватања.
Предавање је одржано у оквиру представљања рада новопридошлих колегиница и колега у ИДН.
