У оквиру циклуса предавања “Нови погледи, перспективе и истраживања теорије рода” Студијско истраживачка група за родну равноправност и јавне политике ИДН, др Драгана Пејовић, адвокаткиња у Новом Саду, одржала је 08. јуна 2022. године онлајн предавање о положају жена у проституцији у Републици Србији.
Проституцијом се превасходно баве жене због чега се често назива и „женском професијом”. У Републици Србији заступљен је прохибиционистички модел регулисања проституције. Према одредби чл. 16. ст. 1. Закона о јавном реду и миру Републике Србије, лица која се одају проституцији подлежу прекршајном кажњавању. Осим што одавање проституцији представља прекршај против јавног реда и мира, лица која се баве проституцијом, а која су претежно жене, изложена су осуди друштвене средине. Осуда друштвене средине повлачи за собом стигматизацију, маргинализацију и дискриминацију жена у проституцији.
Несразмерно велики број жена које се баве проституцијом у односу на број мушкараца утицао је да др Пејовић истраживање о проституцији и положају жена у проституцији заснује на теоријском концепту рода, примарне аналитичке категорије у феминистичким истраживањима, узимајући за полазиште став да „родни режими нису једноставно односи мушкараца и жена, већ су они систем моћи, очекивања, улога, понашања, ставова, дискурса и приказивања, визуализовања и хијерархизовања родних разлика” (Благојевић Хјусон 2013, 34). Родни режим који са једне стране „ограничава индивидуалне могућности и слободе” (Ибид.), са друге стране отвара женама пут ка проституцији, док друштво бављење проституцијом најчешће погрешно види као „избор” саме жене. Сагласно томе, проституцију као женску професију др Пејовић истражује полазећи од тога да родни образац обликован патријархалном идеологијом у Србији, у одређеним неповољним животним ситуацијама, врши невидљив, али снажан притисак на жену да уђе у проституцију.
Основни циљ истраживања др Пејовић био је да, узимајући у обзир прихваћен прохибиционистички приступ у регулисању проституције, истражи правни и друштвени положај жена у проституцији.
Осим актуелног правног и друштвеног положаја жена у проституцији у нашој земљи, др Пејовић је историјско-правним методом анализирала положај жена у проституцији у Србији у временском периоду од пре Првог светског рата до данас.
Како би критички сагледала све аспекте актуелног прохибиционистичког модела у Србији, истраживањем је обухватила осим прохибиционистичког, реглементациони, аболиционистички и неоаболиционистички моделe. Одабрала је по две државе које прихватају један од наведених модела и анализира утицај изабраног модела на положај жена у проституцији.
Законодавство Савезне Републике Немачке и Краљевине Холандије изабрала је за анализу како би утврдила како реглементациони модел утиче на положај жена у проституцији. Од држава које су имплементирале аболиционистички модел, за анализу је изабрала законодавство Републике Италије и Краљевине Шпаније. Увид у релативно нов, неоаболиционистички модел регулисања проституције, стекла је кроз анализу законодавства Краљевине Шведске и Краљевине Норвешке. Од држава које као и Република Србија прихватају прохибиционистички модел, за анализу је изабрала законодавство Републике Хрватске и Црне Горе.
Како је желела да пружи потпуну слику о положају жена у проституцији у Републици Србији, спровела је емпиријско истраживање чији су резултати омогућили стицање увида у праксу органа надлежних за процесуирање случајева проституције, као и стварање слике о друштвеном положају жена у проституцији у Републици Србији.
На основу резултата спроведеног истраживања др Пејовић је дошла до закључка да је неопходна промена правног положаја жена у проституцији у Србији која промена је могућа искључиво напуштањем постојећег прохибиционистичког приступа у регулисању проституције, који се негативно одражава на све аспекте живота жена у проституцији.
