Љиљана Баћевић

Година стицања највишег степена стручне спреме

Рођена је 1940. године у Сарајеву. Дипломирани психолог (Филозофски факултет, Београд, 1963), магистар комуникологије (Факултет за социологију, политичке науке и новинарство, Љубљана, 1969), доктор политичких наука (Факултет политичких наука, Београд, 1986).

Учествовала је у формирању Центра за истраживање јавног мнења ИДН-а (1963/64), прве институције те врсте у тадашњим социјалистичким земљама, у коме је провела целокупну научно-истраживачку каријеру. У периоду 1989–2005. била је управница Центра (за политиколошка истраживања и јавно мнење), а од 2005. до 2009. године амбасадорка Србије у Грчкој.

Активно је учествововала у развоју свих програма рада Центра – испитивања јавног мнења, масовног комуницирања, политичког и изборног понашања грађана, теоријско-метолодошких истраживања и издавачке делатности. Као управница Центра, довела је до процвата емпиријских истраживања јавног мњења, избора и медија у периоду успостављања политичког плурализма, проширивања међународне сарадње, као и развијања јавно- мнењске културе у Србији.

Изборне прогнозе Центра у многобројним изборним циклусима биле су најпрецизније. Ауторка је прве електронске базе података емпиријских истраживања у друштвеним наукама.

Учествовала је у више од стотину, а руководила са неколико десетина, научних пројеката који су се бавили истраживањима јавног мнења, медија, културе, међунационалних односа, религија, елите, политичке културе, итд.

Добитница годишње награде за научно дело из области масовног комуницирања 1973. и 1987. године.

Одабрани радови:

  • Глас народа : расправе о јавном мњењу, (коаутор), Институт друштвених наука, 2009.
  • Ин медиа рес: ефекти медија, Институт друштвених наука, 2004.
  • Партијска сцена Србије после 5. октобра 2000, (коаутор), Фриедрицх Еберт Стифтунг, Институт друштвених наука, 2002.
  • Срби и Европа: јавно-мнењске претпоставке интегрисања Србије у европску заједницу, Центар за антиратну акцију, 2001.
  • „Паттернс оф Релатионс тОне’с Оwн анд Отхер Натионс“, ин: Д. Јањиц анд С. Бианцхини (едс.) Етхницитy ин Постцоммунисм, Институте оф Социал Сциенцес, Форум фор Етхниц Релатионс анд Интернатионал Нетwорк Еуропе анд тхе Балканс, 1996.
  • „Аццесс ттхе Медиа анд тхе Мултипартy Сyстем ин Сербиа“, Газетте 57 (1996): 167–179.
  • „Тхе Медиа анд Елецтионс“, ин: В. Гоати (ед.) Цхалленгес оф Парлиаментарисм – Тхе Цасе оф Сербиа ин тхе Еарлy Нинетиес, Институте оф Социал Сциенцес, 1995.
  • „Трансформатион оф тхе Масс Медиа ин тхе Пост-Цоммунист Ера“ ин: Д. Воицх анд Л.П. Степина (едс.) Цросс-Цултурал Аналyсис оф Валуес анд Политицал Ецономy Иссуес, Праегер, 1994.
  • Јавно мнење, (коаутор), Институт друштвених наука, 1994.
  • Од изборних ритуала до слободних избора (коаутор) Институт друштвених наука, 1991.
  • Југославија на кризној прекретници, (коаутор), Институт друштвених наука, 1991.
  • Непослушни медији, (коаутор), Радио-телевизија Нови Сад, 1990.
  • Систем информисања у функцији самоуправног одлучивања, Институт друштвених наука, 1979.
  • Млади у систему масовног комуницирања, (коаутор), ИИЦ ССО Србије, 1979.
  • Масовно комуницирање у СР Србији, (коаутор), БИГЗ, Радио- телевизија, 1977.
  • Масовно комуницирање у Југославији: читаоци, слушаоци, гледаоци, (коаутор), Институт друштвених наука, Југословенски институт за новинарство, 1965.
Унесите појам претраге
Скип то цонтент