Jakov Radišić, rođen je 1931. godine u selu Likodra kod Krupnja. Gimnaziju je završio u Loznici i u Valjevu. Na Pravnom fakultetu u Beogradu, diplomirao je 1956., a doktorirao 1962. godine.
Radio je najpre kao asistent u Institutu za uporedno pravo u Beogradu i u Institutu za međunarodni radnički pokret, potom kao nastavnik u svim zvanjima – kao docent, vanredni i redovni profesor na Pravnom fakultetu u Nišu i na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, ali i kao naučni savetnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu.
Od 2003. godine honorarni je profesor na Pravnom fakultetu UUB. Suosnivač je i predsednik Jugoslovenskog udruženja za medicinsko pravo. Usavršavao se u Nemačkoj, bio je korisnik dvogodišnje stipendije fondacije „Alexander von Humboldt Stiftung Bonn“ i tromesečne stipendije „Max Planck Gesellschaft München“. Kao naučni stipendista navedenih institucija, i kao gostujući profesor, boravio je na Pravnom fakultetu u Getingenu i u Institutu za medicinsko pravo. Dopisni je član Nemačkog društva za medicinsko pravo. Težišna područja naučnog rada su mu obligaciono i medicinsko pravo.
Preminuo je 2022. godine u 91. godini.
Između ostalih, njegova glavna dela obuhvataju i Naknada štete i problem tzv. prestignutog hipotetičkog kauzaliteta (1969), Garancija za trajan kvalitet i odgovornost za štetu od stvari sa nedostatkom (1972), Imovinska odgovornost za štetu izazvanu motornim vozilom (1976), Imovinska odgovornost i njen doseg (1979), Profesionalna odgovornost medicinskih poslenika (1986), Predugovorna odgovornost (1991), Medicinsko pravo (2004), Obligaciono pravo opšti deo (1979).
