Јаков Радишић, рођен је 1931. године у селу Ликодра код Крупња. Гимназију је завршио у Лозници и у Ваљеву. На Правном факултету у Београду, дипломирао је 1956., а докторирао 1962. године.
Радио је најпре као асистент у Институту за упоредно право у Београду и у Институту за међународни раднички покрет, потом као наставник у свим звањима – као доцент, ванредни и редовни професор на Правном факултету у Нишу и на Правном факултету у Крагујевцу, али и као научни саветник у Институту друштвених наука у Београду.
Од 2003. године хонорарни је професор на Правном факултету УУБ. Суоснивач је и председник Југословенског удружења за медицинско право. Усавршавао се у Немачкој, био је корисник двогодишње стипендије фондације „Alexander von Humboldt Stiftung Bonn“ и тромесечне стипендије „Max Planck Gesellschaft München“. Као научни стипендиста наведених институција, и као гостујући професор, боравио је на Правном факултету у Гетингену и у Институту за медицинско право. Дописни је члан Немачког друштва за медицинско право. Тежишна подручја научног рада су му облигационо и медицинско право.
Преминуо је 2022. године у 91. години.
Између осталих, његова главна дела обухватају и Накнада штете и проблем тзв. престигнутог хипотетичког каузалитета (1969), Гаранција за трајан квалитет и одговорност за штету од ствари са недостатком (1972), Имовинска одговорност за штету изазвану моторним возилом (1976), Имовинска одговорност и њен досег (1979), Професионална одговорност медицинских посленика (1986), Предуговорна одговорност (1991), Медицинско право (2004), Облигационо право општи део (1979).
