Ivan M. Maksimović (1924–2007) bio je tokom rata pripadnik Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Posle završenih studija na Pravnom fakultetu u Beogradu izabran je 1950. godine za asistenta pri Katedri ekonomskih nauka tog fakulteta. Doktorirao je na istom fakultetu 1957. Za docenta je izabran 1958, za vanrednog profesora 1963, a za redovnog 1968. godine. Od 1975. do 1985. bio je šef katedre ekonomskih nauka Pravnog fakulteta u Beogradu. Školsku 1961/62. proveo je u Sjedinjenim Državama kao stipendista Fordove fondacije na specijalizaciji iz oblasti uporednih socijalističkih ekonomskih sistema i postklasične ekonomske teorije o socijalizma na univerzitetima Kolumbija, Hardvard i Kalifornija.
U Institutu društvenih nauka je bio Upravnik Centra za ekonomske nauke. Maksimović je bio generalni sekretar i potpredsednik Saveza ekonomista Jugoslavije, predsednik Saveza ekonomista Srbije kao i predsedavajući i član mnogobrojnih komisija i tela ovih udruženja.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1978, a za redovnog 1985. Bio je sekretar Odeljenja društvenih nauka SANU-a od 1989. do 1993. godine. U Akademiji je radio u nekoliko naučnih tela: Odbor za filozofiju i društvenu teoriju, Međuodeljenjski odbor za treći milenijum, Komisija za ekonomske nauke, Međuakademijski odbor za proučavanje položaja i problema nauke, Grupa za ustavnopravna pitanja, Međuodeljenjski odbor za proučavanje ljudskih i manjinskih prava.
U oblasti nauke, glavna polja interesovanja i doprinosa Ivana Maksimovića jesu ekonomska teorija i metodologija, uporedni ekonomski sistemi, samoupravno društveno – ekonomski sistem.
Nosilac je visokih priznanja: Orden zasluga za narod 3. reda, Orden sa zlatnim vencem, Orden rada sa crvenom zastavom, Sedmojulska nagrada.
