Иван М. Максимовић (1924–2007) био је током рата припадник Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). После завршених студија на Правном факултету у Београду изабран је 1950. године за асистента при Катедри економских наука тог факултета. Докторирао је на истом факултету 1957. За доцента је изабран 1958, за ванредног професора 1963, а за редовног 1968. године. Од 1975. до 1985. био је шеф катедре економских наука Правног факултета у Београду. Школску 1961/62. провео је у Сједињеним Државама као стипендиста Фордове фондације на специјализацији из области упоредних социјалистичких економских система и посткласичне економске теорије о социјализма на универзитетима Колумбија, Хардвард и Калифорнија.
У Институту друштвених наука је био Управник Центра за економске науке. Максимовић је био генерални секретар и потпредседник Савеза економиста Југославије, председник Савеза економиста Србије као и председавајући и члан многобројних комисија и тела ових удружења.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1978, а за редовног 1985. Био је секретар Одељења друштвених наука САНУ-а од 1989. до 1993. године. У Академији је радио у неколико научних тела: Одбор за филозофију и друштвену теорију, Међуодељењски одбор за трећи миленијум, Комисија за економске науке, Међуакадемијски одбор за проучавање положаја и проблема науке, Група за уставноправна питања, Међуодељењски одбор за проучавање људских и мањинских права.
У области науке, главна поља интересовања и доприноса Ивана Максимовића јесу економска теорија и методологија, упоредни економски системи, самоуправнo друштвено – економски систем.
Носилац је високих признања: Орден заслуга за народ 3. реда, Орден са златним венцем, Орден рада са црвеном заставом, Седмојулска награда.
