Boris Ziherl (1910–1976) bio je prvi direktor Instituta društvenih nauka i na tom mestu zadržao se prvih nekoliko meseci rada Instituta.
Rođen je u Trstu. Od 1930. bio je član Komunističke partije Jugoslavije. Godine 1932. upisao se na Pravni fakultet u Ljubljani (diplomirao 1941), radio je u ilegalnom studentskom pokretu i bavio se novinarstvom, a 1932. postao je član Komiteta KPJ za Sloveniju. Godine 1934. osuđen je po Zakonu o zaštiti države na četiri godine zatvora, koje je proveo u Sremskoj Mitrovici. Godine 1940. postao je član CK KP Slovenije. U aprilu 1941. kao jedan od komunističkih predstavnika učestvovao je na osnivačkom skupu Osvobodilne fronte.
Po završetku rata bio je jedno vreme urednik Borbe, a potom predsednik Komiteta za nauku i školstvo u Vladi FNRJ i ponovo počeo da radi u Agitpropu CK KPJ. Pisao je političke, propagandne i ideološke članke i rasprave za različite časopise, Borba, Delo, Komunist, Ljudska pravica, Novoje vremja (Moskva), Narodna revija, Narodna svoboda, Teorija in praksa, Vprašanja našega časa i druge.
Godine 1947 i 1948 uređivao glasilo Informbiroa Za trajni mir, za narodnu demokratiju. Od novembra 1948. do novembra 1950. godine bio je direktor ideološko-pedagoške škole Institut društvenih nauka u Beogradu, potom ministar za nauku i kulturu u Vladi NR Slovenije.
Za redovnog profesora Filozofskog fakulteta u Ljubljani izabran je 1954. Godine 1957. imenovan je za prvog direktora naučnog Instituta društvenih nauka. Na tom mestu ostao je nekoliko meseci i za to vreme postavljeni su organizacioni i programski temelji današnjeg IDN-a.
Od 1959. do 1964. godine bio je direktor Instituta za sociologiju i filozofiju pri Univerzitetu u Ljubljani, koji je i osnovao. Nakon toga prešao je na tadašnjoj ljubljanskoj Visokoj školi političkih nauka gde je do smrti predavao marksizam i sociologiju.
Dopisni član Slovenačke akademije nauka i umetnosti postao je 1949, redovni 1958, a njen potpredsednik 1975.
Dobitnik je brojnih republičkih i saveznih nagrada, između ostalog Ordena heroja socijalističkog rada (1970), Prešernove nagrade (1950 i 1958) i Nagrade AVNOJ-a (1972).
Umro je 11. februara 1976. godine u Ljubljani.
(izvor: Slovenački biografski leksikon,
Momčilo Pavlović „Institut društvenih nauka – jugoslovenska akademija društvenih nauka“)
Odabrani radovi
- Osnovni problemi marksizma, 1934 (prevod dela Georgija Plehanova i predgovor)
- O Sovjetski zvezi, 1940.
- Tri razdobja v razvoju delavskega gibanja, 1943, 1944.
- France Prešeren – pesnik in mislec, 1949.
- Umetnosti in miselnost, 1956.
- Književnosti in družba, 1957.
- O humanizmu in socializmu, 1965.
- Ivan Cankar in naš čas, 1976.
- Zbrano delo, 1980, 1983, 1986, 1989.
