(1912–1971)
Рођен је 1912. у Бачкој Паланци. Студирао је право у Београду и Паризу где је докторирао. Био је професор на Економском и Правном факултету Универзитета у Београду.
Био је члан Комунистичке партије Југославије од 1935. и учесник Шпанског грађанског рата. Увалић је покретач и оснивач Друштва економиста Србије и један од његових првих председника. Покретач је и дугогодишњи главни уредник првог економског теоријског часописа Економист. У исто време, радио је и на оснивању Економског факултета у Београду. Његовом заслугом, основан је и први Економски институт у Србији у коме започињу прва озбиљнија научна истраживања о привреди Србије и Југославије.
Један је од главних носилаца иницијативе за оснивање Савеза економиста Југославије и председавајући оснивачког конгреса. Од 1953. до 1960. био је југословенски амбасадор у Норвешкој, Аустрији и Француској, а до 1967. амбасадор у Индији.
Као директор Института друштвених наука радио је од 1960. до 1962. За дописног члана Српске академије наука изабран је 1961. године. Од 1967. био је помоћник државног секретара за иностране послове, а 1971. поново постављен за амбасадора у Индији.
Погинуо је у аутомобилској несрећи у Ирану, 28. септембра 1971. године. Носилац је Партизанске споменице 1941.
Одабрани радови:
- Л’Éволутион дес Приx сур лес Грандс Марцхéс Мондиауx депуис 1933: Мéтауx нон Ферреуx, Матиèрес Премиèрес, Теxтилес, Блé, Суцре, Либраирие ду Рецуеил Сиреy, Парис, 1939.
- Планирање народне привреде, Научна књига, Београд, 1948.
- О производњи, Рад, Београд, 1952.
- О социјалистичким односима производње, Рад, Београд, 1953.
- Регионал полицy оф ецономиц девелопмент ин Yугославиа, Информативна служба “Југославија”, Београд, 1962.
- Неразвијена подручја у развијеним западним земљама: упоредна студија, САНУ, Београд, 1972.
