Ljubomir Tadić

Godina sticanja najvišeg stepena stručne spreme

Ljubomir Tadić (1925–2013) bio je profesor filozofije, akademik i član SANU-a. Najznačajniji doprinos je dao u filozofiji prava, političkoj nauci, teoriji retorike, teoriji javnosti i javnog mnjenja.

Akademsku karijeru Tadić je započeo 1954. godine kao asistent na Pravnom fakultetu u Sarajevu, gde je ubrzo postao i vanredni profesor. Kao naučni savetnik, 1962. počeo je da radi u Institutu društvenih nauka.

Od 1963. do 1975. godine radio je kao redovni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je član Saveta časopisa Praxis, jedan od pokretača časopisa Praxis International i jedan od organizatora Korčulanske ljetne škole.

Godine 1968. bio je jedan od predvodnika studentskog protesta, a 1974. je udaljen s fakulteta. Jedan od osnivača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Od 1981. radio je kao naučni savetnik, prvo u Centru za filozofiju i društvenu teoriju pri Institutu društvenih nauka, a potom u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, gde se i penzionisao.

Od 1985. je bio dopisni, a od 1994. redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Osamdesetih godina je sa Dobricom Ćosićem učestvovao u pokušaju pokretanja opozicionog lista Javnost, a bio je i među osnivačima Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja. Jedan je od 13 osnivača Demokratske stranke u decembru 1989. godine. Od 1991. podržavao je svesrpsko ujedinjenje i zagovarao podršku Srbije ratnim naporima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Bio je član Senata Republike Srpske.

Dobitnik je Sedmojulske nagrade, 1990. godine, Ordena zasluga za narod drugog reda, Ordena rada sa zlatnim vencem i Medalje za hrabrost.

(izvor: Vikipedija, Institut za filozofiju i društvenu teoriju)

Odabrani radovi

  • Filozofske osnove pravne teorije Hansa Kelsena: prilog kritici „Čiste teorije prava“, 1962.
  • Predmet pravnih nauka, 1966.
  • Poredak i sloboda: prilozi kritici političke svesti, 1967.
  • Tradicija i revolucija, 1972.
  • Pravo, priroda i istorija, 1977.
  • Filozofija prava, 1983.
  • Da li je nacionalizam naša sudbina, 1986.
  • Autoritet i osporavanje, Filip Višnjić, 1987.
  • Ogled o javnosti, Univerzitetska riječ, 1987.
  • Nauka o politici: osnovni pojmovi i problemi, 1988.
  • The Comintern and the National Question in Yugoslavia, 1989.
  • Javnost i demokratija, 1990.
  • O velikosrpskom hegemonizmu, 1992.
  • Retorika: uvod u veštinu besedništva, 1995.
  • Politikološki leksikon: osnovni pojmovi nauke o politici, 1996.
  • Polemike, 2000.
Unesite pojam pretrage
Skip to content