Јован Ђорђевић (1908–1989), дипломирао на Правном факултету у Београду (1931), докторирао на Правном факултету у Паризу (1933), а изабран за ванредног професора (1940) Правног факултета у Београду. Школске 1938/39 боравио је у САД-у као стипендиста Рокфелерове фондације. Окупацију је провео у илегали, а након рата постао је први декан Правног факултета у Београду и редовни професор.
Био је судија Уставног суда Југославије, председник Уставног суда Србије и придружени професор Универзитета у Паризу (Сорбона 1). Био је члан САНУ-а, дописни од 1959, а редовни од 1961. Добио је бројна признања између осталих Октобарску награду Београда (1961) и Награду АВНОЈ-а (1968).
(извор: Српско социолошко друштво)
Одабрани радови
- Лес раппортс ентре ла нотион д’етат ет ла нотионде цлассес социалес, тхесе, Парис 1935;
- Контрола уставности закона САД, 1937.
- Јавно мњење, 1939.
- Основна питања федералне државе, 1940.
- Уставно право ФНРЈ, 1947–1948.
- Народни одбори, 1949.
- Уставно право, 1953, 1958.
- Државно уређење ФНРЈ, 1954.
- Оглед о бирократији, 1960.
- Уставно право и политички систем, 1961, 1962.
- Социјализам и демократија, 1961.
- Нови уставни систем, 1963, 1964.
