(1915–2017)
Вратуша је био директор Института друштвених наука од 1965 до 1967. године. Дипломирао је и докторирао на Филозофском факултету у Љубљани. Био је редовни професор Факултета политичких наука у Београду и Факултета за политичке науке, социологију и новинарство у Љубљани.
Био је потпредседник Југословенског удружења за друштвене науке и члан Савета Међународног удружења за политичке науке (ИПСА). Редовни члан Словеначке акадамије наука био је од 1985.
Учествовао је у партизанском покрету, а у словеначкој и југословенској администрацији обављао је значајне политичке и дипломатске функције.
Одабрани радови:
- Перспективе економскега ин дружбенега развоја в Југославији, Цанкарјева заложба, Љубљана, 1955.
- О комуни, Висока школа политичких наука, Београд, 1962.
- Комунална самоуправа, Висока школа политичких наука, Београд, 1963.
- Социјалистичка демократија као друштвено политичка суштина и облик политичког система Југославије, Висока школа политичких наука, Београд, 1964.
- Неувршчени ин нови меднародни економски ред, Звеза делавских универза Словение, Универзум, Љубљана, 1979.
- Профил несврстаности: самоуправљање и партиципација у националном развоју и политика несврставања на међународном плану, Борба, Београд, 1980.
- Остваривање Закона о удруженом раду, Комунист, Београд, 1980.
