Александар Фира (1929–2011) после завршене гимназије уписао је Правни факултет Универзитета у Београду. Дипломирао је 1952., а докторирао 1959. године. Био је професор Правног факултета у Новом Саду, а у Институту друштвених наука је радио 1970. и 1971. године. Од 1969. је био судија Уставног суда Југославије, а председник истог Суда је био од 1982. до 1990. године. Такође, био је и председник Уставног суда Војводине од 1974, председник Савезног комитета за законодавство и члан Савезног извршног већа од 1975. до 1982. године, професор Факултета политичких наука од 1990. до 1994 године.
Дописни члан Академије наука и уметности АП Војводине је постао 1979. године, а од 1988. до 1990. године био је председник њеног Председништва. Након интегрисања Војвођанске академије наука и уметности са Српском академијом наука и уметности постаје члан САНУ-а у Одељењу друштвених наука.
Од 1997. године био је редовни члан Академије наука и уметности централне Европе. У САНУ је активно радио у Међуодељењском одбору за проучавање националних мањина и људских права и Одбору за проучавање извора српског права којима је и председавао.
Добитник је Ордена рада са златним венцем, Ордена за војне заслуге са сребрним мачевима, Ордена братства и јединства са златним венцем, Ордена Републике са сребрним венцем.
Одабрани радови
- Уставни развој социјалистичке Југославије, 1974.
- Уставно право, 1976.
- Држава у систему социјалистичког самоуправљања, 1980.
- Развој социјалистичког самоуправљања у СФРЈ: уставно-правни оглед, 1981.
- Уставност и политика, 1984.
- Моћ и немоћ федерације: снаге и противречности у југословенском федерализму, 1986.
- Енциклопедија уставног права бивших југословенских земаља (четири тома), 1999.
