Вељко Радовановић (1950–2013), рођен је у Лукавцу код Невесиња, Босна и Херцеговина. Средњу школу завршио је у Сарајеву, а на Економском факултету у Београду дипломирао је 1978. године. Последипломске студије, завршио је на Правном факултету у Београду (друштвено-економски смер), и одбранио магистарски рад под насловом „Савремена инвестициона политика и развој туризма у Југославији, 1983. године.
После завршетка редовних студија, Радовановић се запослио у Железничко-транспортној организацији Београд. Најпре је обављао послове самосталног стручног саветника за послове плана и анализе, а затим послове вишег стручног сарадника и руководиоца службе за истраживање и развој система расподеле. У Центар економских истраживања Института друштвених наука, запослио се 1985. године у звању самосталног истраживача.
Између осталих радова и чланака, неке од књига и брошура које је објавио јесу и Политичка теорија аустромарксизма (1965), Огледи о проблемима савременог друштва (1961), Друштво и класе (1952), Социјалистичка мисао и облици њене деформације (1959), Друштвени развитак и његове покретачке снаге (1960), Десет питања савремене социјалистичке теорије (1961).
