У оквиру циклуса предавања “Нови погледи, перспективе и истраживања теорије рода” Студијско истраживачка група за родну равноправност и јавне политике ИДН организује онлајн предавање на тему ”Од пропалог гроба до првог јавног споменика: изградња и стабилизација сећања на истакнуте жене у српској култури” у среду, 20. априла 2022. године са почетком у 12.00 часова. Предавање ће одржати проф. др Светлана Томић, ванредна професорка на Факултету за стране језике Алфа БК Универзитета у Београду.
Сажетак предавања:
Милица Стојадиновић Српкиња (1828-1878) била је прва славна песникиња модерног, Вуковог доба. Живела је и стварала на територији Хабсбуршке (касније Аустроугарске) монархије; припадала је групи писаца који су прихватили језичку реформу Вука Стефановића Караџића; подредила је своје књижевне теме буђењу националне свести; песме је потписивала надимком „Српкиња“, који ће постати препознатљив део њеног имена. Током живота штампала је доста радова, а у интензивном контакту са спољним светом пажљиво је градила своју славу и јавни имиџ, придобивши подршку водећих представника националне и интернационалне елите. Иако славна током живота, после смрти Милица Стојадиновић Српкиња брзо пада у заборав, њено име и књижевност бледе, а почетком 20. века њен гроб у Београду се урушава и пропада у блату. Видевши тај пропали гроб 1905. године, истакнути књижевни критичар и професор универзитета, Јован Скерлић, објављује два слична текста у којима ламентира. Па ипак, тај и такав Скерлићев текст утицао је да образоване жене донесу другачије одлуке у вези са својом претходницом.
Циљ овог предавања је да осветли идеолошке и социолошке механизме за успостављање јавног колективног сећања и меморијализације истакнутих жена у српској култури. У предавању су коришћена знања и приступи новог историзма, филозофије историје, науке о књижевности, феминистичких критика и теорија, социологије, популарне културе, студија сећања и ангажованости. У излагању ће бити представљени начини на који су се образоване жене организовале и током осам година (1905-1913) оствариле два кључна циља: у јавном колективном сећању учврстиле су позитивно сећање на име, лик и дело Милице Стојадиновић Српкиње, али и на неке од најзначајнијих интелектуалки тог времена. Закључује се да су споменик у камену и неколико споменика од хартије имали исти циљ ‒ да промене доминанту политику сећања према женама (нпр. Скерлић је под тим новим притиском унео Српкињу као прву књижевницу у свој унверзитетски уџбеник о историји српске књижевности), али, у новије време многи од ових процеса нису били адекватно разумевани, тумачени и вредновани. Осим тога, првобитно успостављен модел креирања сећања на неку заслужну жену у српској култури до данас је остао готово непромењен и најмање је заступљен у виду јавних вајарских споменика. Закључци имају импликације у политици, науци, култури, уметности: тичу се промене политике сећања, промене истраживања односа науке према женама и „женском питању“, као и могућности успешне стабилизације сећања истакнутих жена у широј јавности помоћу популарне културе.
О предавачици:
Светлана Томић је ванредна професорка на Факултету за стране језике Алфа БК Универзитетa у Београду. Учествовала је у научном пројекту ”Родна равноправност и култура грађанског статуса: историјска и теоријска утемељења у Србији” који је подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Томић је чланица уређивачког одбора Serbian Studies (Washington D.C) и сарадница World Literature Today (Oklahoma University, USA). Њена главна истраживачка интересовања су институционализовано јавно знање о српској књижевности 19. века, методологија истраживања у затвореним друштвима, скривена историја, књижевно стваралаштво жена, постјугословенска књижевност. У 2022. години, за подршку развоју стварања знања из области феминистичких и родних студија у Србији (теорија и истраживања) добитница је награде “Анђелка Милић”.
Ауторка је шест монографија, приређивачица седам књига са предговорима; објавила је преко четрдесет научних чланака и преко стотину критика у Србији и иностранству. Била је гостујућа коуредница специјалног темата Serbian Studies у 2011. години: Serbian Women and the Public Sphere: 1850-1950. Као главна и одговорна уредница објавила је бројеве научног часописа Речи за 2014, 2015, 2020 и 2021. Објавила је две књиге песама, за прву је добила је награду Књижевне омладине Србије. Песме, кратке приче, есеје и полемике објављује у различитој периодици у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Мађарској. Чланица је два удружења North American Society for Serbian Studies; Association for Women in Slavic Studies.
