Od propalog groba do prvog javnog spomenika: izgradnja i stabilizacija sećanja na istaknute žene u srpskoj kulturi

U okviru ciklusa predavanja „Novi pogledi, perspektive i istraživanja teorije roda” Studijsko istraživačke grupe za rodnu ravnopravnost i javne politike Instituta društvenih nauka u Beogradu, prof. dr Svetlana Tomić, vanredna profesorka Fakulteta za strane jezike Alfa BK Univerziteta u Beogradu, održala je onlajn predavanje na temu „Od propalog groba do prvog javnog spomenika: izgradnja i stabilizacija sećanja na istaknute žene u srpskoj kulturi“ 20. aprila 2022. godine.

U svom predavanju prof. dr Tomić je predstavila rezultate svog istraživanja o uspostavljanju novog modela pamćenja prve srpske pesnikinje u moderno doba, Milicu Stojadinović Srpkinju. Osnovno istraživačko pitanje kojim se prof. dr Tomić rukovodila bilo je: Zašto slava koju je neka žena stekla za života ne osugurava stabilan mehanizam sećanja na njen lik i delo posle njene smrti? Predavanje je imalo četiri dela. Najpre je predstavljen istorijski kontekst srpske politike, ekonomije, zakonodavstva i obrazovanja. U drugom delu bilo je reči o životu i radu Milice Stojadinović Srpkinje. U trećem delu, predstavljeni su podaci o procesu ponovne izgradnje slave Milice Stojadinović  početkom 20. veka i uspostavljanju memoralizacijskih procesa. Teme za dalja istraživanja i zaključak bili su izneseni na kraju predavanja, nakon čega je usledila diskusija.

U predavanju su predstavljene etape osmišljavanja  drugačije politike pamćenja jedne slavne žene u srpskoj kulturi. Sve akcije koje su žene preduzele u periodu 1906‒1913, uključujući i podizanje prvog javnog spomenika nekoj slavnoj ženi u srpskoj kulturi 1912. godine, pokazuju da su one veoma dobro razumele mehanizme izgradnje javnog pamćenja, čija je suština da čuva prošlost u budućnosti. Tomić špekuliše da je višegodišnji javni pritisak žena uticao na Jovana Skerlića da u svoj univerzitetski udžbenik (“Istorija nove srpske književnosti”, 1912) uključi i jednu književnicu – Milicu Stojadinović Srpkinju.

Kao moćno sredstvo uticaja na široke mase, aktivistkinje su koristile sredstva popularne kulture, što je Tomić preporučila i za današnje procese oživljavanja  pamćenja na druge istaknute ličnosti. U diskusiji je naglasila važnost samodokumentovanja te je napomenula da je pisanje autobiografskih tekstova u bilo kom žanru (dnevnik, memoari, crtice) od primarne važnosti za konstrukciju i dekonstrukciju činjenica, ali i za stabilizaciju sećanja na istaknute pojedince i pojedinke. Pošto je recepcija jedan od suštinskih faktora za opstanak u kulturi, a za dobro utemeljenu metodologiju naučnog rada ima takođe važnu ulogu, predloženo je i formiranje onlajn bibliografske baze podataka. Na taj način bi se obezbedilo pouzdano referentno istraživačko polazište i predupredilo izostavljanje pionirskih radova u nekoj oblasti.  Starijim istraživačicama sugerisano je da uz bibliografiju sastave  i listu upućivačkih tj. nedovoljno istraženih tema kako bi se osigurao nastavak započetih istraživanja. Tomić je upozorila na odsustvo sistemske brige prema spomen-kućama slavnih žena i spomeničkim bistama koje tavore u podrumima poput biste kraljice Natalije, ali i na zanemarenu intelektualnu baštinu koja se otpisuje iz bibliotečkih fondova i koja se ne oživljava, već ostaje odvojena od kulture  prema kojoj izdavači slabo pokazuju interesovanja rukovodeći se dominantnim politikama (partrijarhalno koncipiranog) kanona.

Predavanje je slušalo desetak istraživačica iz Srbije, među kojima i jedna iz Crne Gore. Prisutne istraživačice su predložile poziv na akciju i ličnu odgovornost, kao i upućivanje pisma Komisiji za imenovanje ulica i Koordinacinom telu za rodnu ravnopravnost kako bi se napravio direktorijum znamenitih žena i osmislila sistematizacija sećanja na istaknute žene iz prošlosti. Dat je i predlog da se postojeća bista kraljice Natalije iz podruma prenese u javni prostor (na primer, ispred Instituta društvenih nauka pošto je u ulici koja nosi naziv prema kraljici Nataliji) i aktivira sećanje na njen višestruki značaj.

Podelite sadržaj:

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
WhatsApp
Email

Javni konkurs za popunjavanje radnog mesta – direktor Instituta društvenih nauka

Datum objave:

Rok za prijavljivanje:

30. 11. 2022.

Naziv istraživanja ide ovde

Kratak opis istraživanja ide ovde u maksimalno dve ili tri rečenice

Rok za prijavljivanje:

Unesite pojam pretrage
Skip to content